Društvo, Istraživanja-Dosije, List "POLITIKA", Politika, Srbija

Bez plana razvoja ugovor sporan

DOSIJE „POLITIKE“: KAKO JE PRODAT DEO TELEKOMA SRBIJE” (4)

 

  • Slobodan Radovanović, nedavno smenjeni direktor Direkcije za strategiju i razvoj „Telekoma”, tvrdi da ugovor o prodaji ovog preduzeća ne vredi ako nema desetogodišnjeg plana razvoja. –
  • Zašto preduzeće propada. –
  • Uloga Đovanija Garaua, zamenika direktora. –
  • Poklanjamo li Grcima i Italijanima 300 miliona nemačkih maraka

Pišu: G. Volf  i J. Vukelić

nedelja 8. april 2001.

Ugovor o privatizaciji i prodaji dela „Telekoma Srbije” se ne poštuje jer nema plana razvoja koji je morao biti donesen. Takođe, naši građani uložili su od 1997. u razvoj telefonske mreže oko 300 miliona nemačkih maraka i postavlja se pitanje da li se ovaj novac smatra dokapitalizacijom ovog preduzeća. Isto tako, itali-anski partner preusmerava ulazni međunarodni telefonski saobraćaj preko „Telekoma Italije” i to naplaćuje na naš račun. O ovome za naš list govori Slobodan Radovanović, smenjeni direktor Direkcije za strategiju i razvoj. 0 samim pregovorima on kaže:

Inženjer Slobodan Radovanović konstatuje glavne probleme u radu “Telekoma” sa stranim partnerima

– Faktički, u pregovorima je učestvovao sa svim ovlašćenjima Milan Beko. Neposredno pre sklapanja ovog velikog posla dotadašnji generalni direktor PTT-a Milorad Jakšić je razrešen dužnosti. Činjenica je da je, dok je on bio direktor, posao oko privatizacije dela „Telekoma” išao vrlo sporo i čak je jedno vreme bio i prekinut. Dolaskom novog direktora taj posao je krenuo znatno brže. Posle sklapanja posla Radovanović je imao priliku da prvi put vidi sklopljeni utovor o prodaji dela „Telekoma”. I odmah je, kaže, otkrio krupne nedostatke.

Ugovor je sporan

– Jedan od najvažnijih uslova za sprovođenje svih dokumenata koji su potpisani bio je da se izradi desetogodišnji plan razvoja „Telekoma” i usvoji od strane sva tri akcionara i morao je biti usvojen odmah po potpisivanju ugovora o kupoprodaji. S druge strane, u odeljku koji govori o novoj organizaciji preduzeća data je osnovna organizacija koja je bila preglomazna i neprikladna za „Telekom Srbije”. Sprovođenje ovakve organizacije po sporazumu je bilo obaveza italijanskog akcionara, a za tu vrstu poslova i ostale usluge pod nazivom „nou hau” oni imaju pravo na tri odsto ukupnog bruto mesečnog prihoda. Po tvrdnji svih srpskih direktora, dolazak italijanskih „stručnjaka” uslovio je vrlo brzo da svi poslovi krenu mnogo lošije nego do tada.

Nova organizacija preduzeća vrlo dugo nije napravljena niti sprovedena, sem samog vrha „piramide” sa generalnim direktorom, zamenikom i 16 direktora i osam zamenika direktora direkcija. Nije napravljen precizan opis poslova, a bez toga ovako velika firma nije mogla kvalitetno i efikasno da radi. Taj posao ni do danas nije urađen do kraja i posledice su očigledne. Za protekle tri godine i osam meseci zbog opšte opstrukcije italijanekog akcionara i njihovih stručnjaka razvoj preduzeća je usporen.

Neblagovremeno usvajanje budžeta za tekuću godinu bilo je stalna praksa, nedefinisani poslovi, nerazgraničene nadležnosti direkcija izazvale su haos i anarhiju u preduzeću. A preduzeće je pre prodaje imalo sjajno organizovane službe koje su funkcionisale na nivou ozbiljnijih evropskih operatera. Uz to, zaposleni su imali vrlo solidne plate, koje su posle prodaje „Telekoma” znatno opale, umesto da porastu!

Čovek od poverenja Miloševića: Milan Beko u pregovorima je učestvovao sa svim ovlašćenjima

………………….

Nepovoljan ugovor za „Telekom” 

Smatram da nedavno sklopljeni ugovori za mobilnu telefoniju nisu korisni za „Telekom”. Licitacijom je trebalo da se nabavi oprema koja nam treba, a ie direktnom pogodbom. Kupljen je softver za 500.000 do milion priključaka za mobilnu telefoniju, a mi taj broj korisnika već dostižemo. Dogodine ćemo morati da kupujemo novi! Zašto? Trebalo je kupiti softver za dva do tri miliona korisnika.

Neobjašnjivo je da je prošle godine Služba za nabavke raspisala javni tender za kupovinu opreme i svakog učesnika je učešće koštalo 100.000 DEM. Tender nije okončan, a mi smo kulili opremu. Opremu je čak donela u zemlju jedna od firmi koja je dala najbolju ponudu. I ta oprema sada stoji negde u Srbiji, nije montirana m moraće papreno da se plati – oko milion maraka – kaže Radovanović.

………………..

Zato su inženjeri, tehničari, monteri počeli da gube motivaciju za rad i nalazili su dodatne izvore prihoda u privatnim poslovima, čak i za vreme radnog vremena. Sve ovo uticalo je i na pad kvaliteta usluga. Građani su to dobro osetili i u fiksnoj i u mobilnoj telefoniji, jer je ugrađen manji broj novih centrala, praktično je manje novih telefonskih brojeva nego što je objektivno bilo moguće, održavanje mreže je oslabilo, a otklanjanje smetnji je postalo sporo. Mobilna telefonija postala je preopterećena i u pojedinim delovima dana korisnici ne mogu da je upotrebljavaju.

Tako smo počeli da zaostajemo u razvoju telekomunikacione mreže sa svetom i Evropom mnogo više nego za vreme sankcija! Glavni razlog za to je nezainteresovanost stranih partnera, prvenstveno Italijana, kao da nisu dali veliki novac za kupovinu našeg preduzeća – ističe Radovanović.

Inženjer Radovanović objašnjava da su građani Srbije mimo redovne cene za zasnivanje pretplatničkog odnosa u periodu od prodaje „Telekoma” uložili više od 300 miliona VEM u zajedničku izgradnju telefonske mreže u Srbiji (tačna cifra se može lako dobiti, jer postoji precizna dokumentacija). Taj novac se mora smatrati kao naknadno uloženi kapital srpske strane u „Telekom”. Prema tome, i strani partneri treba da ulože u srazmeri 51:29:20 novac kako bi ostali akcionari sa istim procentima akcija od 29, odnosno 20 odsto. Ako to ne žele, taj novac se mora vratiti našoj državi. Zašto bi naša država nekom posle prodaje „Telekoma” poklanjala miraz od 300 i više miliona maraka?

Garau ne uživa poverenje

 

Strani akcionari su od kupovine „Telekoma” uložili vrlo malo novca u razvoj ovog preduzeća. Za razvoj su korišćena mahom sredstva koja su ostvarena poslovanjem „Telekoma”. Stiče se utisak kao da je italijanski akcionar u većini slučajeva doveo trećerazredne stručnjake za direktore direkcija. Zamenik generalnog direktora i predsednik Izvršnog odbora „Telekoma” Đovani Garau je posebno kobna ličnost za „Telekom” i za srpske telekomunikacije. On se ponašao vrlo nekorektno i prema srpskim i grčkim direktorima direkcija. Čak je tražio uklanjanje sposobnih kadrova koji nisu hteli da ćute. Često se konfliktno ponašao, a naređivao kao da ima 79 odsto akcija, a ne 29! Grčki predstavnici nisu dali saglasnost za njegov ponovni izbor u 2000. godini. Glavni je krivac što ni ovako loša organizacija za četiri godine nije dovršena, što nisu usvojeni strateški planovi, pa je firma lošija nego kada je prodata.

– Zar to dovoljno ne govori o tome kako on radi? On ne uživa poverenje i mislim da ga je trebalo davno smeniti – konstatuje Radovanović.

Italijanski partner, koji ima 29 odsto akcija „Telekoma Srbija” od prvog dana ubira tri odsto iz ukupnog bruto prihoda preduzeća mesečno. Ugovorom su bile predviđene i obaveze italijanskog partnera po ovom osnovu. On je trebalo da svoja znanja i iskustvo u vidu „nou hau” prenese na novo preduzeće. Šta to praktično znači? Znači da je prvo morao da u razumnom roku postavi novu kvalitativno bolju organizaciju preduzeća, propiše procedure tj. pravila rada svih službi u preduzeću, obuči srpske kadrove u tehnologiji i menadžmentu a sve u cilju boljeg i efikasnijeg funkcionisanja preduzeća, bržeg razvoja i uvođenja novih usluta, bržeg i kvalitetnijeg pružanja usluga korisnicima i veće brige o korisnicima.

Da bi se sve ovo postiglo predviđeno je da se za to donese poseban plan. Plan nije donet ni do danas. U preduzeću je sve veći nerad, materijalni i finansijski rezulta-i daleko ispod očekivanih i mogućih, saobraćaj se sve lošije odvija, pretplatnici sve nezadovoljniji pa i sami radnici na svim nivoima su nezadovoljni. Na ime novog neurađenog posla (italijanskom akcionaru) trebalo je platiti do sada oko 110 miliona DEM. Plaćeno je svega oko 30 a za oko 80 miliona stoji obaveza da se izmiri. Ako se ovome doda da su predstavnici italijanskog akcionara kočili donošenje desetogodišnjeg plana razvoja, koji je bio uslov da potpisana dokumenta o kupoprodaji stupe na snagu, da su kočili usvajanje strateških planova razvoja preduzeća jasno je da je postojala namerna opstrukcija rada preduzeća.

………………….

Imamo genijalne lopove 

U DirekciJi za mvđunarodne poslova otkrivena je pre izvesnog vremena ne-verovatno „vešta” kra^a. Naime, grupa radnika „Telekoma” namestila je u Jed-noj sobi, u jednom stolu kompJuter koji je slao „falš” sigiale – saobraćaj u Amerinu kao kad neko razgovara sa Ame-riiom. Tako smo mi morali da plaćamo te astronomske račune nekoj firmi u Americi za nelostoJvće razgovore. Lo-lovi su uhvaćani i kažnjeni, ali su se prethodno dobro obogatili posluJući sa američkim partnerom na štetu svog preduzeća.

………….

Po informacijama iz direkcije za međunarodne poslove u ovoj direkciji postoje ozbiljni problemi u funkcionisanju. Navodno, postoje pojave da naš partner iz Italije međunarodni saobraćaj drutih operatera usmerava preko „Telekoma Italija” u Srbiju i tako Italijani uzimaju „kajmak” i zarađuju na naš račun.

Srpska telekomunikaciona industrija zbog ovako lošeg rada „Telekoma” i zbog stalne opstrukcije italijanskog akcionara i njegovih predstavnika koji su imali i do 30.000 DEM mesečnu platu, u poslednje četiri godine je pred potpunim kolapsom. Naše firme „Pupin”, „Iritel”, „Elektronska industrija”, „VF” propadaju, a imale su do prodaje „Telekoma” odlično poslovanje. I instalatersko-montažna preduzeća došla su u nezavidan položaj, jer nemaju posla.

Planirano je da ćemo za desetak godina, od 1997. do 2007. godine u Srbiji imati 44 telefona na 100 stanovnika. Ali, kako plan razvoja nije načinjen i kako niko nije imao obavezu da bilo šta izvršava do danas nismo napredovali. Kada je pregovarano o prodaji „Telekoma”, srpska strana je znala da je neophodno da kao sastavni deo akcionarskih dokumenata mora biti i desetogodišnji plan razvoja „Telekoma”.

Tim dokumentom predviđeno je da u Srbiji za 10 godina bude 40 fiksnih telefona na 100 stanovnika i da bi po tom osnovu danas u Srbiji trebalo biti bar 30, a sada ih ima svega 25 fiksnih telefona.

(Sutra nastavak  5: Marija Rašeta-Vukosavljević: Šta sa viškom od desetak hiljada radnika)

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments