Гост Аутор, Политика, Русија, Свет (планета)

АНАЛИЗА ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА У УКРАЈИНИ

Поглед на Русију

НА РУСКОМ ЗАПАДУ НИШТА НОВО

 

  • Око 80 одсто гласача који немају у првом фокусу руску агресију и русофобију, апсолутно се поклапа са степеном антирејтинга који има Петро Парошенко, садашњи председник Украјине
  • Већина је дакле оних који желе мир, економски опоравак и сарадњу са суседима, укључујући и Русију. Међу опонентима Парошенка су готово сви кандидати, са различитим оптужбама према њему
  • Резултати првог круга дефинитивно указују да Украјинци хоће промене. Ту промену Украјинци управо виде у младом и амбициозном, додуше неискусном политичару али интелигентном глумцу-комичару Владимиру Зељенском
  • Владимир Зељенски је велика политичка непознаница. Он зна шта народ неће, али још увек није изложио своју концепцију изласка земље из политичког и економског колапса. А, можда је баш у томе сва политичка интрига претендента на највишу политичку функцију
  • Порошенко: “Мој противник је Путин. Бирате између Украјине, односно мене и Русије, односно Путина”. Види се како му је народ одговорио у вези с тим са свега 15,92 одсто гласова
  • Јавне дебате одиграће се три дана пред други круг и то, ни мање ни више већ на Олимпијском стадиону у Кијеву пред 70 хиљада гледалаца и милионским ТВ аудиторијумом. Тај спектакл имаће и своје судије, а један од њих је трећепласирана Јулија Тимошенко. Представа, нема шта!

 

Пише: Милан Томић

У Украјини је у недељу 31. марта, окончана прва рунда председничких избора на којима води, према очекивањима народа и аналитичара, руско-украјински комичар и шоумен, вођа новопечене партије “Слуге народа”, Владимир Александрович Зељенски, испред дејствујућег председника Петра Олексијевича Парошенка, бизнисмена, олигарха и већ искусног политичара. Ако је вођство Зељенског, приученог и напрасно новопридошлог политичара, како га политички зналци, а и противници квалификују, очекивано, онда се свакако нико није надао да ће разлика у гласовима међу њима, бити по многима скоро недостижна у другом кругу гласања – 30,23 одсто гласова у односу на 15,95 одсто. Наравно у корист Зељенског.

Одредница за предводника изборне трке, да је он руско-украјински комичар и шоумен нашла се испред његовог имена искључиво због једнаке популарности и на једној и другој страни некада заједничке државе, а сада непримирно посвађаних њихових политичких елита, који су, на жалост, за собом повукли и део народа. Више на украјинској, него на руској страни. У Русији се и даље на Украјинце гледа као на братски народ.

Занимљиво је да су наступи Зељенског са својим студијом “Квартал 95” обележени иступањем на руском, а не на украјинском језику, осим у ретким ситуацијама, а да је његова кампања у председничкој трци сва била у знаку руског језика! У националистичкој украјинској еуфорији то је свакако био преседан, али преседан који изгледа побеђује, што већина кандидата није знала, или није хтела да зна.

Многи ће се питати зашто се погледи на Русију упућују преко украјинских избора, једне, сада већ друге државе, изузетно “нарајцане” против вишевековне “руско-украјинске” верзије балканске флоскуле “два ока у истој глави”.

То је искључиво зато што су односи међу накадашњом “браћом” до те мере затровани, да постоји претња чак и отвореног оружаног сукоба у који Украјина по сваку цену жели да увуче САД и Европску унију, а сада већ и НАТО.

Референдумски повратак Крима мајчици Русији и побуна народа у Донбасу догодили су се после једне друге побуне и државног преврата на Мајдану “Два” (од новембра 2013. до марта 2014), од стране националистичко-нацистичких снага, које имају упориште у Западној Украјини. Догађаји на Криму и у Донбасу били су логични одговори на “укидање” руског језика као званичног државног језика, на националистичко-нацистичку реторику, на проглашење Бандере и Шукијевича, фашистичких злочинаца и слуга Хитлеровске Немачке за народне хероје и борце за независност Украјине, затим на стварање украјинског националног идентитета преко антируске политике (црногорско-хрватски сценарио), забраном књига на руском језику, филмова, гостовања уметника, прекрајања заједничке историје, дакле на све оно што је изазвало незадовољство код рускојезичних (матерњи језик) Украјинаца и Руса, а њих није мало – више их је од 60 одсто у целој Украјини.

Дакле, погледи на Украјину и председничке изборе у њој, уствари директни су погледи на Русију и њен положај у међународној заједници, а он је дефинисан санкцијама те исте заједнице за наводну анексију Крима и наводну агресију на Украјину, помажући народни отпор на Донбасу. Украјина је уствари постала инструмент САД, НАТО и ЕУ притиска на Русију и смену власти у њој по сваку цену, укључујући и ратну опцију.

ШТА УКРАЈИНЦИ НЕЋЕ…

Данас постоји апсолутна мржња политичких елита у Украјини према свему што има предзнак руског. Међутим, код народа постоји очигледно другојачији поглед на званичну политику, што је и овај први изборни круг недосмислено показао. Избори су тајни, па народног страха од одомаћене одмазде у Украјини према “издајницима” сведена је на најмању могућу меру. Народ је рекао да не жели стару политику коју је Парошенко отелотворивао у последњих пет година. Више од 80 одсто гласова отишло је оним кандидатима који нису имали у приоритету антируску политику, већ су наглашавали на мир, завршетак рата против сопственог народа, на борбу против корупције и економског сиромаштва. У изборној кампањи појављивале су се још и поруке, код неког кандидата више код неког мање, о незауставивом путу ка ЕУ, па чак и према НАТО, али насупрот томе и на нужност разговора са Руском федерацијом и сарадње са њом. Занимљиво је да се тих 80 одсто гласача који немају у првом фокусу руску агресију и русофобију, апсолутно поклапа са степеном антирејтинга који има Петро Парошенко, садашњи председник Украјине.

Дакле први круг председничких избора недвосмислено је показао да Украјина неће политику која се водила за време председниковања Петра Парошенка. Посебно се то односи на пређени пут од Мајдана 2014. године до данас, у политичком, војном и економско-социјалном смислу. Тај пут говори, а први круг ових председничких избора је показао да се Украјина идеолошки и географски поделила. Најпре на оне који заступају мир и економски опоравак чији су репрезенти Зељенски, Бојко, Вилкул, Гриценко, Смешко, па и Тимошенко којима у приоритету није рат на Донбасу и оптужбе да је Русија агресор и узрочник свих невоља у Украјини, као и на оне који хоће да наставе пут конфронтација са Русијом и сопственим побуњеним народом на Донбасу, чији су репрезенти Парошенко, Лешко и Кошулински.

Већина је дакле оних који желе мир, економски опоравак и сарадњу са суседима, укључујући и Русију. Међу опонентима Парошенка а то су готово сви кандидати, са различитим оптужбама према њему, има и оних који су недвосмислено за ЕУ и НАТО (Зељенски, Смешко, Гриценко, Лешко) и оних који су против таквих асоцијација (Бојко, Виркул).

…А, ШТА ХОЋЕ УКРАЈИНЦИ

Још увек незванична објављивања коначних резултата првог круга од стране Централне изборне комисије (ЦИК) за око 99 одсто обрађених бирачких места донели су једну веома интересантну политичку слику.

Да ли ће Украјини кренути набоље ако победи Зељенски

Зељенски води са 30,24 одсто гласова, на другом месту је са великим заостатком Парошенко са 15,92 одсто. Трећа на тој листи је Јулија Тимошенко, лидер покрета Батковшчина са 13,39 одсто гласова. Она је очекивала свакако улазак у други круг, али се то није остварило, по њеном мишљењу, због превара на бирачким местима. Оптужбе су адресоване на садашњег председника Парошенка и његову екипу. Тешко је рећи да ли ће она извести њене присталице на улицу да “брани” свој претпостављени изборни резултат из најмање два разлога. Први је дата обавеза америчким представницима и америчкој амбасадорки Мери Јовановић да ће се кандидати понашати демократски, а други је да она иза себе нема ту врсту бунтовника која би могла метежом да исправи оно што су званични представници изборних органа рекли.

Иако иза ње стоје Арсен Борисович Аваков, министар унутрашњих послова, човек који је Парошенка оптуживао за корупцију у јеку изборне трке као и познати олигарх Игор Коломојски, који је истоивремено подржавао Зељенског, бивша председница владе Украјине највероватније се неће одлучити на радикалније потезе. Коломојски живи сада у Израелу и љути је противник Парошенка истовремено је и заклети русофоб.

Много неправилности приликом гласања било је на бирачким местима

На четвртом месту је Јуриј Анатољевич Бојко, копредседник “Опозиционе платформе – за живот” са 11,67 одсто гласова. То достигнуће није изненађење али је показатељ да постоје озбиљне снаге које могу и спремне су да разговарају са Донбасом и Русијом у вези регулисања оружаног сукоба на југоистоку земље.

Стварни лидер “Опозиционе платформе” је Виктор Владимирович Медведчук, познат као кум и пријатељ Владимира Путина. Он је у неколико наврата успео да код Путина и Парошенка издејствује размену заробљеника, а десетак дана пре избора заједно са Бојком разговарао је са премијером Русије Медведевим у вези даљих испорука гаса Украјини. Та акција проглашена је од стране неких кандидата али и радикалних националистичких елемената као издаја, па је чак тражено да се поведе кривични поступак. Ипак, резултат који је постигнут, упркос апсолутној медијској и свакој другој опструкцији кандидат “Опозиционе платформе за живот” постигао је висок резултат, што даје наде да ће на следећим парламентарним изборима на јесен ова политичка опција постати значајан фактор у Украјини.

Проруски кандидат Александар Вилкул (осмо место) из “Опозиционог блока – партија мира и развоја” добио је 4,16 одсто што говори да би кандидат уједињене русофилске оријентације успео да прође у други круг председничких избора, али да се на време разговарало о тој могућој опцији и коалицији.

Остали значајнији кандидати су поређани овим редом: на 5. месту је Анатолиј Степанович Гриценко, из партије “Грађанска позиција” са 6,92 одсто гласова, на 6. месту је генерал-пуковник Игор Петрович Смешко, из партије “Снага и част” са 6,03 одсто, на 7. месту је Олег Ваљеревич Лешко (Радикална странка) са 5,47, а на 9. месту је Руслан Володомирович Кошулински, из покрета “Слобода” са 1,63. Лешко и Кошулински представљају најрадикалније националистичке структуре Украјине.

Резултати првог круга дефинитивно указују да Украјинци хоће промене. Ту промену Украјинци управо виде у младом и амбициозном, додуше неискусном политичару али интелигентном глумцу-комичару Владимиру Зељенском.

Погледи који много говоре

Не желе више, то је сада већ свима јасно, да виде Парошенка на челу државе и на челу оружаних снага, које воде рат на југоистоку земље, са оним својим народом који се не поистовећује са државном нацистичком тенденцијом, пристеклом на западом делу Украјине и која је и дан данас улични регулатор официјелне политике Председника и Врховне Раде (парламент).

С друге стране, таква ситуација очигледно је земљу поделила на Исток (рускојезични народ и русофили) и на Запад (националисти и наследници Бандере и Шукијевича).

Огрому већину Зељенски и Бојко остварили су баш на истоку и југоистоку, као и деловима централне Украјине, док је на Западу и самом Кијеву Парошенко однео победу.

Зеленски је у првој рунди добио захваљујући управо гласовима са истока и југоистока. Бојко је на пример са око 40 одсто гласова однео победу у Луганској и Доњецкој области, односно на оним преосталим територијама ових области које контролише кијевска власт. Ту је Зељенски био други. Онај други део ове две области, који је под контролом самопроглашених република, значи више од два милиона грађана, није ни гласао. Они су искључени из изборног процеса. То је јасан показатељ да је Украјина вероватно и неповратно политички подељена, могуће и до територијалног расцепа.

РУСИЈА (НЕ)ЋЕ ПРИЗНАТИ ИЗБОРЕ

Када је реч о нерегуларностима на изборима, у првом кругу а претпоставља се да ће тако бити и у другом кругу, о чему врло озбиљно упозорава Тимошенкова, постоји евидентан податак да је изборним органима поднето више од 2.000 примедаба, са 39 предлога за покретање кривичног поступка. Од тог броја више од 60 одсто односи се на нарушавање изборне процедуре од стране Петра Парошенка, а остало се односи на Јулију Тимошенко. Није извесно како ће се примедбе процесуирати с обзиром на то да Парошенко држи у својим рукама правосудне органе, међу којима и самог државног тужиоца Јурија Витаљевича Луценка.

Када се има у виду да су из изборног процеса избачени и грађани Украјине који раде у Русији, а њих је око четири милиона, јасно је да је реч о самој легитимности председничких избора. Остала дијаспора која је сконцентрисана углавном у Пољској и другим земљама ЕУ, није гласала пуним капацитетом, тек око један одсто је заокружило гласачки листић. Званичних података нема, али органи Украјине претпостављају да укупна дијаспора, настала после Мајдана 2014. године, због догађаја на њему и после њега, броји између осам и десет милиона људи.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Суморне прогнозе Ајдера Муждабајева

Међутим, стање свести украјинских националиста после првог круга избора описао је кримско-татарски новинар, заменик директора АТР канала Ајдер Муждабајев. Он дубоко саосећа с Парошенком и његовим поразом. Назвао је издајницима све оне који су гласали за Владимира Зељенског.

Утицајни новинар Муџабајев

На свом Фејсбук налогу, објавио је излазну анкету Инфографика, према којој 42% бирача на југу Украјине подржава председничког кандидата Владимира Зељенског. Према истим подацима, на истоку Украјине Зељенског подржава 30,7% бирача, у центру земље – 28,6%, на западу – 21,2%.

Он пише: “Национална опција била је осуђена на пропаст. Ови резултати су одлична илустрација оних са којима живимо у једној земљи. То су обични издајници. Израчунајте присталице Јулије, Бојка, Вилкула и других присталица Русије. Немамо шансу да их победимо у другом кругу. То је апсолутно нереално. Издаја ће победити са вероватношћом од 100%. Управо сам говорио са мојим ратним командантом. Очигледно је да ћемо морати пуцати! Муждабајев је такође рекао да ćе нова револуција довести до губитка још шест до осам региона Украјине, али да нема другог излаза. “Остаје нам једино још једна револуција. На жалост, проруска већина нам не даје шансу да се спасимо, осим ове”, додао је Муждабајев, некада заменика главног уредника “Московског комсомолца”.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Како због ових изнетих чињеница као и због забране присуства руских посматрача, Руска Федерација дубоко размишља да ли да призна резултате ових избора. Група владајуће партије “Једина Русија” већ је дан после првог гласања, у понедељак, поднела предлог декларације Државној Думи да не призна председничке изборе у Украјини, што може да произведе далекосежне последице на руско-украјинске односе, као и на процес имплементације Минских споразума.

ДРУГИ КРУГ – ИСТА  ПЛАТФОРМА  СА  ДВА  ЛИЦА?

Готово сви аналитичари слажу се у једном – Владимир Зељенски је велика политичка непознаница. Он зна шта народ неће, али још увек није изложио своју концепцију изласка земље из политичког и економског колапса. А, можда је баш у томе сва политичка интрига претендента на највишу политичку функцију. Његова излагања у кампањи била су у духу “општих места” са комичним глумачким перформансом и изругивањем садашњег председника. Није случајно да је већ прозван у немачком Бундестагу од стране многих посланика речима да најзад мора рећи шта је његова политика.

Владимир Зељенски рођен је 1978. године у Кривом Рогу у рускојезичној украјинској породици. Отац инжењер и професор универзитета, дуго година био је совјетски и руски представник у заједничком предузећу ГОК Ерденет (бакар) у Монголији, где га је писац ових редова и упознао. Син Владимир започео је школовање у руској школи у Ерденету, али се са мајком вратио у Украјину и тамо наставио да се школује. Мајка је такође факултетски образована жена. Када је завршио десети разред, Владимир је добио позив да настави припремне студије у Израелу (мајка има јеврејске крви), али је отац то изричито забранио (“Само преко мене мртвог”). Завршио је права али се правом никада није бавио.

Падају ли маске после председничких избора у Украјини следеће недеље

Од ране младости наступа са својим друговима у комичним представама, већином политичке природе, у којој је критиковао власт и готово увек украјинске председнике. Основао је са својим истомишљеницима студио “Квартал 95” (нешто попут “Београдског синдиката”), који наступа углавном у Украјини и Русији као и у бившим совјетским републикама. Имао је жељу да студира политичке науке у Кијеву док му је отац био у Монголији, али то је била само жеља коју на неки начин испуњава сада, ангажујући се директно у политици. У њу је унео несвакидашњу популарност у народу, који је пронашао у његовим комичним ликовима актуелних председника врло важану ствар – какав уствари председник не треба да буде. Многи говоре да је народ гласао за виртуелнбог кандидата, који је само глумачки одсликао негативне стране шефа државе.

Обрео се у у политици као кандидат за председника захваљујући Дмитрију Гордону, ТВ новинару, русофобу и шефу једне ТВ станице коју држи Коломојски, противник Парошенка. Он је наговорио Зељенског да се упусти у ову неизвесну политичку игру. Сматра се једним од неколико идеолога његове будуће политике.

Зељенском многи замерају да је притајени русофил, јер се залаже за мирно, путем преговора, решење проблема у вези грађанског ратана Донбасу. Коначно, наступа и на сцени и у кампањи говорећи на руском језику. Тек понекад се служи украјинским. За разлику од Парошенка који би проблемена Донбасу решио још жешћим ратом, па и да га води против Русије уз помоћ НАТО, САД И ЕУ, Зељенски наступа мирољубивије.

Амблем батаљона ДОНБАС

Он такође не сматра да се Крим вратио својој матичној држави Русији, већ да је над њим извршена агресија. Он такође сматра да је Русија и војно умешана у сукобна Донбасу и да је главни катализатор политичких, економских и војних недаћа које данас има Украјина. Таква иступања су нормална у овој земљи, јер људи супротног мишљења очас се дискредитују и завршавају своју политичку каријеру. Ако се певачима за Евровизију “товаре” императиви да се изјашњавају како је “Крим Украјина”, онда се може замислити шта се тражи од политичара.

Вероватно ни сам Зељенски није још увек свестан шта га чека у наредних петнаестак дана до другог круга, иако је његово вођство више него убедљиво. По испитивању јавног мњења непосредно после првог круга избора расположење бирачког тела је следеће: за Зељенског би гласало 49,40 одсто бирача, за Парошенка 19,20 одсто, “размишљајућих” је 19,40, а оних који неће изаћи на изборе је 11,60 одсто. Дакле разлика се чини још непремостивијом за дејствујушћег председника.

Да ли ће Зељенски овако играти после другог круга у недељу

Отуда, Парошенко ће, говоре сви, пуцати из свих оружја, како би ту разлику премостио. И то, пре свега тамо где је комичар “најтањи”. “Како да препустите врховну команду и безбедност једне земље таквом једном политички неозбиљном човеку и кловну”, вели Парошенко. Парошенко, ипак, има све мање ресурса да достигне Зељенског. Неке је истрошио а неки нису поуздани. На пример истрошио је аргумент Путина. У предизборној кампањи он није видео као противника ниједног од свих кандидата, већ председника Русије Владимира Владимировича Путина.

“Мој противник је Путин. Бирате између Украјине, односно мене и Русије, односно Путина”. Како му је народ одговорио у вези с тим са 15,92 одсто гласова, то тај његов волшебни аргумент у другом кругу “не пије воду”.

Сада мора да се суочи са конкретним кандидатом који ће комично одговарати на тврдње Парошенка “Ја сам за ЕУ, НАТО и сарадњу са САД”, на шта ће Зељенски: ”Наравно, и ја сам”, “Али ја сам да вратимо било којим путем Крим и Донбас под окриље Украјине”, “Нисте Петро Олексијевичу открили врућу воду, и ја сам за ту опцију, али да не гине наш народ, већ да то учинимо креативном дипломатијом”. И, ту је надобудни Петро у шкрипцу.

Нови председник: Зељенски или Парошенко

Било би неодговорно говорити да Петро Олексијевич нема никаквих шанси. Има их свакако. Дефинитивно, САД због непознавања шта Зељенски носи собом у председничком пакету подржаће на све начине, наравно дискретно, садашњег председника. Америка зна с ким има посла и не жели ништа да ризикује. А кад то чине САД, онда ће и ЕУ, укључујући и НАТО то исто урадити. Иначе не би било питања у Бундестагу шта је политика Зељенског, с обзиром на то до краја није открио своје политичке карте. Такође не би НАТО разарачи већ били у Одеси, са претњом да ће проћи испод Керченског моста, без, иначе обавезног, одобрења руске стране, и упловити у Азовско море, које и Русија и Украјина сматрају “унутрашњим морем”. Тај план донет је на недавном јубиларном састанку министара иностраних послова НАТО чланица у Њујорку.

Брине међутим Порошенкова изјава изречена у ноћи непосредно после првог круга да ће већ 21. априла када се заврши други круг и када победи започети операцију ослобођења “окупираних територија”, ако треба и са применом оружане силе. Ратни председник неће значи седети скрштених руку. У том смислу, он је уверен да ће му НАТО помоћи.

Парошенко ће још јаче притиснути милионе људи у администраци јавног сектора да гласају за њега, пошто се у првом кругу ти гласачи нису како ваља одужили свом председнику. Он је, колико 24 сата после првог круга, ангажовао светски познатог “Црног пиаршћика” израелца Моше Клугхафта који се прославио радикалним и сумњивим маркетиншким мерама драстичног и подједнако драматичног смањивања разлика међу кандидатима на изборима. Успеси у Аустрији, Немачкој (сарађујући са Мартином Шулцом из СДП), Израелу, Молдавији, Грузији, Румунији и другим земљама говоре у прилог тој Парошенковој идеји. Већ сутрадан по доласку чувеног “спин доктора” у Кијев, Влада Украјине доноси одлуку у снижењу цена за гас уз изјаву Парошенка да он мисли на свој народ.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Успешан спин-доктор
                    Моше Клугхафт

У самом Израелу постоје опоненти Клугхафта, који мисле да се његове политтехнолошке мере сматрају за “неморалну и циничну експлоатацију ниских инстинката у политичке сврхе, подстицање на мржњу и непријатељство у друштву”. Тако мисли лево оријентисана партија МЕРЕЦ у Израелу, која је добро упамтила његову стратегију на изборима супротстављајући се странци “Европски дом”.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Зељенски је прихватио изазов јавне дебате. Ту рукавицу му је бацио Парошенко, сматрајући да ће га негде “уловити” у директном сучељавању. Тај изазов јавне дебате одиграће се три дана пред други круг и то, ни мање ни више већ на Олимпијском стадиону у Кијеву, грађен за ЕШ у фудбалу, и то пред 70 хиљада гледалаца и милионским ТВ аудиторијумом. Тај спектакл имаће и своје судије, а један од њих је трећепласирана Јулија Тимошенко. Представа, нема шта!

Кога ће Јулија Тимошенко подржати у другом кругу

Зељенског или Парошенка

С обзиром на то да у овој кампањи није било такмичења идеологија и политичких суштина, већ надметања “скупих одела, слатких речи, демагогије и политичких фраза”, то ће сценски гламур на стадиону бити светски догађај, који зацело неће променити, бар не у пуној мери, политику Украјине. Зналци тврде да ће се променити само место и личност која ће спроводити одлуке. А, доношење одлука увек је за Украјину резервисано – у Вашингтону.

Политичка аритметика говори да ће Владимир Зељенски однети победу. Незамисливо је да ће бирачи Тимошенкове, Бојка, Гриценка, Смешка и још неких кандидата гласати за Парошенка, с обзиром на то да је у претходној кампањи виђена најпрљавија борба за два места која воде у други круг. У њему су били сви против свих.

Ипак, треба оставити резерву по питању Парошенка. У нормалним околностима, сматрају руски аналитичари, Парошенко не може да добије изборе, њему су потребне војне и политичке провокације против Русије, а истовремено и фалсификовање избора. Украјински аналитичари сматрају да Парошенко има и резервну варијанту. Он ће се борити да не изгуби са великом разликом, јер ће му то омогућити да на парламентарним изборима, на јесен, уђе у победничку варијанту за контролу парламента, с обзиром на то да му се не губи баш тако лако имунитет, који му гарантује политичка позиција. Њега ће свакако једног дана оптужити за корупцију.

……………..

* Др Милан Томић је професор менаџмента и маркетинга и дугогодишњи предавач на руским факултетима

…………….

Запратите, шерујте или лајкујте преко друштвених мрежа:
error

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of