Društvo, SAD (Amerika), Svet (planeta)

AMERIKANCI NAJVEĆI TROVAČI PLANETE

Više nafte nego mora

Deceniju ipo traje najveća ekološka katastrofa na svetu izlivanjem nafte u SAD, u priobalju Atlantskog okeana kod Luizijane (Meksički zaliv)

 

  • Od 2004. u priobalju SAD izliva se neprekidno u more najmanje 132 hiljade litara sirove nafte dnevno (oko 700 barela)samo iz jedne bušotine. Iz razorenih bušotina nafte pod morem nafta se nekonstrolisano izliva i na drugim mestima u meksičkom zalivu američkih država Luizijana, Teksas, Florida i Misisipi. Tako da u more uistinu godinama otiče još veća količina sirove nafte koja se meri milionima tona
  • Ekološka katastrofa koja traje je nezabeleženih razmera bez izgleda da se zaustavi. Ugrožen je već celokupni živi svet – biljni i životinjski i pomor svih živih bića je ogroman
  • „Britiš petroleum“, „Šel“ i američke naftne kompanije i država Amerika nemaju nameru da ovu tragediju zaustave i saniraju, već se nastavlja trka za novim i većim profitom i eksploatacijom novih bušotina
  • Sveukupno, stručnjaci tvrde da je visina šteta koje su načinile i čine ova naftna zagađenja mora i obala veća od štete od 192 milijarde dolara koju je 2005. godine načinio čuveni uragan „Katrina“ na obalama Luizijane i Nju Orleansa

Piše: Jovo Vukelić

 

Od kada je pre skoro 15 godina uragan „Ivana“ oborio platformu za bušenje američke nafte kompanije Tejlor enerdži“ (koja je potonula na dno Atlantskog okeana kod obala Luizijane u SAD) niko nije mogao da pretpostavi da će nafta iz te bušotine da se izliva do dana današnjeg. I pored više različitih pokušaja da se zaustavi i zatvori rupa na dnu mora i sada se u more dnevno izliva oko 700 barela sirove nafte dnevno (132 hiljade litara nafte).

To je prozrokovalo do sada neviđenu ekološku katastrofu  pa se u more za ovih više od 14 godina samo iz ove bušotine izlilo oko 450 miliona i 800.000 litara sirove nafte.

Da se sa lokacije udaljene 19 kilometara od obale Luizijane, od 2004. se u more izliva nafta svakog dana, a to se godinama potom vešto krilo, čak šest godina, do 2010. godine! Mnoge od njenih bušotina nisu zatvorene i zvaničnici SAD sada procenjuju da bi se izlivanje moglo nastaviti tokom ovog veka!

Javnost u mraku

Krilo se da nafta otiče iz ove bušotine sve do druge velike ekološke katastrofe u Meksičkom zalivu kod obala Luizijane, koja je započela je eksplozijom 20. aprila 2010. na naftnoj platformi “Dipvoter horajzon”, vlasništvo „Britiš Petroleuma“ (BP), 80 kilometara ispred obala Luizijane, u kojoj je poginulo 11 radnika.

Užasna slika: kad nafta stigne do morske obale

Iz izvora “Makondo” tada je počelo nekontrolisano isticanje nafte koje je, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, delimično stavljeno pod kontrolu tek 4. juna. Britanska kompanija je 15. jula te godine uspela da na otvor postavi efikasan poklopac koji je uspeo da zaustavi isticanje nafte. Najgrublje procene govore da je iz “Makonda” samo za ta tri meseca isteklo više od 200 miliona galona nafte, što je tu krizu učinilo najvećom ekološkom katastrofom u istoriji SAD. Površina zagađenog mora iznosila je oko 10.000 kilometara kvadratnih.

Video prilog o nesavesnom i neodgovornom ponašanju vlasti i naftnih kompanija

Za eksploziju i ekološku katastrofu platforme “Dipvoter horajzona” utvrđeno je da je krivac je njen vlasnik „Britiš petroleum“ i posle sudske presude BP plaća četiri milijarde dolara odštete raznim ustanovama, udruženjima, pojedincima i timovima za čišćenje zatrovane okoline. Naftni gigant “Britiš petroleum” (BP) priznao je krivicu za ubistvo bez predumišljaja i druge optužbe.  Bila je to najveća ekološka katastrofa u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

Eksplozija na naftnoj platformi “Dipvoter horajzon” 21. aprila 2010. godine

Britanska kompanija je pristala da prihvati i krivicu za smrt 11 radnika i za to što je lagala Kongres SAD o razmerama katastrofe.

Kompanija bi mogla da plati još milijarde dolara kazne za štetne posledice po životnu sredinu što sporazum iz 2013. Godine nije obuhvatao.

Nizom vladinih istraga (vlkade SAD)  utvrđeno je tada „da su BP i njegovi partneri na bušotini odgovorni za nesreću jer su radili tako da uštede vreme i novac na uštrb bezbednosti“.

I u ovom zaključku je sadržan problem koji traje decenijama: zarad što većeg profita svi drugi elementi su zapostavljeni kao što je bezbednost radnika, kvalitet opreme, kontrola procesa proizvodnje…

Razmere ovih ekoloških katastrofa su nesagledive, ističu stručnjaci koji se bave ovom problematikom.

Milijarde dolara odštete su sitnica

Uzalud što je „Tejlor enerdži“ odvojio više od 660 miliona dolara za sanaciju ekoloških šteta, a „Britiš petroleum“ nekoliko milijardi dolara kad se naftna zagađenja mora i obala, biljnog i životinjskog sveta ne mogu efikasno ukloniti nikakvim do sada poznatim tehnikama.  (“Britiš petroleum” će platiti odštetu i fondaciji za divlje životinje
Po sporazumu u krivičnom postupku, BP će platiti kaznu od gotovo 1,3 milijarde dolara, a  Nacionalnoj fondaciji za ribu i divlje životinje islatiće 2,4 milijarde dolara, a Nacionalnoj akademiji nauka 350 miliona dolara.)

Pokušaji da se spase od smrti u nafti ptica Pelikan

Kada se vide ove enormne cifre svi se pitaju odakle ovim kompanijama toliko veliki novac, odakle im toliko veliki profit? I tu se otkriva koliko ustvari zarađuju ove naftne kompanije besumučnom eksploatacijom prirodnih resursa i ljudi zapostavljajući zdravlje svih ljudi i zdravu životnu sredinu. Uplatiće, kad moraju, kad su prisiljeni –  milijarde dolara odšete. To je za njih sitnica!

Naravno, američka federalna vlada i dalje ne zna i ne interesuju je kompletne posledice ogromnih naftnih jezera koji su se formirali i koje temeljno i trajno uništavaju ceo život u Atlanskom okeanu, ali i drugim morima, jer zatrovane ribe plivaju na druge daleke destinacije.
Navešćemo i treći incident sa naftom u ovom području koji bi se mogao nazvati „beznačajnim“ u odnosu na predhodne dve ekološke katastrofe, da bi pokazali razmere šteta . Pre dve godine, u maju 2016. izlilo se u more na 100 milja od obala Luizijane 340.000 litara sirove nafte tako što je došlo do havarije na platformi čuvene naftne kompanije „Šel“. Nije bilo povređenih, ni mrtvih, ali je odmah konstatovano da je čišćenje nafte iz mora u toku, ali „da je ovakvo zagađenje teško u potpunosti eliminisati“. (1)

Umiranje u nafti

A u more se „samo“ izlila količina nafte koja je ravna kapacitetu koji nosi jedan osrednji tanker nafte. Znači, zvaničnici priznaju da je teško, skoro nemoguće eliminisati štetu od ovolikog izlivanja nafte, a kamoli od desetostruko ili stostruko većih havarija, kakve smo ukratko opisivali.
Bušotine eksplodiraju uz obale SAD i one su vrlo česte, ali to više nije ni vest… Niko ne brine o tome. Nafta ističe u more kao da je u pitanju čista voda. Niko se oko toga više ne uzbuđuje…

Slikovito predstavljeno u more direktno otiče količina ravna zapremini desetak najvećih tankera na svetu, čija je nosivost 250.000 tona. Takvu zagađenost je nemoguće eliminisati ni klasičnim fizičkim uklanjanjem ni modernim hemikalijama. Trovanje svih živih bića, biljnog i životinjskog sveta je znači po obimu ogromno, a po trajanju – trajno i skoro nepopravljivo.
Posledice po zdravi život, zdravlje svih živih bića, a posebno biljnog sveta su vrlo teške. Od ovih zagađenja umire se brzo, ili se dobijaju najteže bolesti i deformiteti sa bolnim simptomima.
Najgore od svega je što ovo pogibeljno trovanje traje i dalje, ne jenjava i što se ne vidi nagoveštaj nikakvog plana od strane SAD i V. Britanije, koji su uzročnici ove katastrofe, i ne nazire se postojanje nekog projekta kako ovu nemerljivu štetu zaustaviti u budućnosti.

Ni morskoj kornjači nema spasa od sirove nafte

To mnogo košta, a alavi i grabežljivi, beskrupulozni vlasnici naftnih bušotina žele samo sve veći profit. Sve ostalo, uključujući i ljudske živote ih ne interesuje.
Čišćenje područja koje je zagađeno postaje sve teži, skoro neizvodljiv posao, jer se područje zatrovanosti naftom stalno širi i raste ogromnom brzinom. Nerešive probleme stvara nezasitost profitom. U ime što većeg profita ljudski život i svi drugi životi postaju bezvredni, beznačajni, nevažni…
Nikakve značajne popravke nisu ni na vidiku, kao ni poboljšanje kvaliteta opreme kojom se eksploatiše nafta iz morskih dubina.
Isto tako vlasti SAD na sve načine kriju i dalje od svoje i inostrane javnosti razmere katastrofe i pogibije celog živog sveta, celokupne flore i faune… A da ne govorimo o trajnim genetskim poremećajima i mutacijama koje nastaju usled ovakvog dugotrajnog trovanja sirovom naftom.  Zlo se širi, ovu neman treba zaustaviti, onemogućiti, a za to ima sve manje šansi.

Najviše stradaju pored svih vrsta riba i rakova –  sisari, kitovi i delfini,zatim  ptice, foke, morski lavovi i sve biljke, alge i korali.

I masovni pomori i samoubistva sisara, kitova i delfina vezuju se za trovanje sirovom naftom, koja im uništava jetru

Sveukupno, stručnjaci tvrde da su po visini šteta koje su načinila ova naftna zagađenja mora i obala veća od štete od 192 milijarde dolara koju je 2005. godine načinio uragan „Katrina“ na obalama Luizijane i Nju Orleansa!

Treba navesti podatak da se po proceni stručnjaka prosečno  svake godine u Luizijani sa platformi i obalskih naftnih tankova u more izlije oko 330.000 galona sirove nafte. A tome treba dodati izlivenu naftu na bušotinama uz obale Teksasa, Misisipija, Floride…

Inače, Meksički zaliv jedan je od najbogatijih i najproduktivnijih regiona za naftu i gas u svetu, on „daje“ više od 600 miliona barela, što čini 20 odsto ukupne američke proizvodnje nafte. Još 40 milijardi barela leži ispod zemlje, čekajući da budu otkriveni, kažu vladini analitičari. U vodama kod Luizijane ima oko 2.000 naftnih platformi, a skoro 2.000 drugih kod obala susednih država Teksasa i Misisipija.

Ranije, pre pola veka kada bi se dogodila ovakva ekološka tragedija Amerika je uvodila moratorijume na vađenje nafte i gasa (primer iz 1969. godine) . Danas nema ni reči o tome, ni  SAD ni bahate i svemoćne naftne multinacionalne kompanije i ne pomišljaju da zaustave ekološke katastrofe koje su proizvele.

Užasno trovanje koje Amerika ne rešava: brod plovi u moru nafte

Dok naftna mrlja nastavlja da se širi u Atlanskom okeanu, administracija američkog predsednika Trampa čak predlaže dosad najveću ekspanziju zajmova za naftnu i gasnu industriju, sa potencijalom da se otvori skoro čitava spoljna kontinentalna ploča radi bušenja u moru. To uključuje Atlantsku obalu, gde nije bilo bušenja više od pola veka i gde ima dvostruko više uragana nego u Meksičkom zalivu.

Ako im je njihovo sopstveno dvorište prljavo i ne čiste ga samo naivni mogu očekivati da će ono što zatruju, ostave, ili bace kao smeće u tuđem dvorištu Amerikanci ikada počistiti.

Tako da se može zaključiti da su Amerikanci postali nesavesni i bahati trovači sopstvenih obala, plaža, mora, ljudi i živog sveta, ali i svih svetskih okeana, životne sredine i ljudi koji na njima žive.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

  1. https://www.blic.rs/vesti/svet/naftna-mrlja-velicine-jamajke-skoro-stigla-do-obala-luizijane/mtvpq7y

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments