Балкан и суседи Србије, Друштво, Косово и Метохија, Преносимо, Србија

Албанци масовно купују некретнине по ободу територије коју настањају

Тиха окупација и великоалбански сценарио

  • Прљавим новцем, зарађеним од трговине дрогом купују земљиште и некретнине и на тај начин истискују Србе са тих простора, чиме постају бројчано јачи
  • Треба бити посебно опрезан када је у питању oпштина Медвеђа, где Албанци нису већина, али су је уцртали у своје границе. Овај процес се не одвија само у Србији
  • Придошлице у околини Пазара врло су заинтересоване и за куповину имања у Апатину, где је, наводно, већ купљен већи број салаша и других некретнина
  • Да ли на Косову, али и у Србији гради национално мешовито предузеће које са српске стране чине бизнисмени са севера Космета и сам политичко-неформални врх СНС, а да је од стране Арбанаса у том друштву Даут Харадинај

Пише: Бранкица Ристић

Процене су да се само у последњих пет година на подручје јужне Србије доселило више од 11.000 Албанца са Косова и Метохије. Масовна куповина српских кућа и земљишта од Срба почела је још 2010. године. Албанци највише купују имовину у српским селима која се налазе дуж административне линије са Косовом и Метохијом.

Општина Бујановац током последњих месеци подсећа на велико градилиште. Зграде ничу као печурке, а у новим становима углавном нико не живи. Квадрати се продају по нереално високим ценама, око 700 евра по метру квадратном, а станове купују искључиво — Албанци.

Да ли је ово покушај Албанаца да „тихом окупацијом“ понове „косовски сценарио“?

Сан о „великој Албанији“

Доктор Јелена Вукоичић за Спутњик каже да је масовним досељавањем Албанаца на Косово и Метохију и почела припрема терена за све што нам се касније десило.

„Они су, практично, у врло кратком периоду у време СФРЈ бројчано „освојили“ КиМ, а до тада — нити су били већина, нити им је Косово припадало. Јасно је да Албанци имају стратегију насељавања простора које сматрају својим и тако афирмишу идеју о такозваној ’великој Албанији‘, која је им је дугорочан план“, објашњава наша саговорница.

Она упозорава да у овом случају треба бити јако опрезан, нарочито зато што Албанци у дијаспори имају огромне количине новца, а управо тај новац великим делом и завршава реализацију идеје о Албанцима у једној држави.

„То је прљав новац, зарађен од трговине дрогом, и тим новцем су они излобирали, великим делом, и признање независности Косова, али и америчку подршку. Они тим новцем купују земљиште и некретнине и на тај начин истискују Србе са тих простора, чиме постају бројчано јачи. То је сада случај и са југом Србије, што је само један део у њиховом пројекту“, објашњава она.

Наша саговорница напомиње да треба бити посебно опрезан када је у питању Општина Медвеђа, где Албанци нису већина, али су је уцртали у своје границе. При том, додаје — овај процес се не одвија само у Србији.

Већ имају пола Скопља

„То се дешава и у Македонији, где су Албанци узели пола Скопља, а видимо да се сличне ствари дешавају и у Црној Гори…. Они то раде свуда где их има у неком броју и где сматрају да треба да освоје територију. Не би ваљало да се пробудимо у неком тренутку и да схватимо да око нас живе Албанци који нису никада живели на тим просторима и да, затим, траже међународну подршку, како би нам одузели још један део територије“, закључује она.

Срби мештани са југа Србије сматрају да је посреди насељавање припадника албанске националне мањине и прибојавају се да се иза нагле трговине некретнинама крије некаква намера о изненадном насељавању већег броја Албанаца.

На округлом столу 2017. године, који је био посвећен унутрашњем дијалогу о Косову, изнет је податак — да Албанци на југу и у централној Србији, у последњих 15 година, купују све што је српско. Тај тренд је нарочито заступљен у Бујановцу и у Медвеђи, а у тим општинама има неупоредиво више бирача него грађана, због више хиљада фиктивно пријављених Албанаца, који у ствари живе у дијаспори.

Нереално високе цене

Процене су да се, само у последњих пет година, на подручје Ниша доселило више од 11.000 Албанца са Косова и Метохије, а разлог због ког Срби продају имовину је беспарица. Са друге стране, циљ Албанаца је да се да бројчано прошире ван административне линије Косова. Масовна куповина српских кућа и земљишта од Срба почела је још 2010. године.

Албанци највише купују земљиште и куће у српским селима која се налазе дуж административне линије са Косовом и Метохијом, дакле област око Врања, дуж границе са Бујановцем, али и Топлички округ, Прокупље, Куршумлија, Блаце… За имања у тим местима Албанци дају неколико пута већу цену од реалне. Међутим, траг о купопродаји имовине не постоји, па је зато тешко установити колико Албанаца заиста поседује имовину у овом делу Србије. Имовину за њих купују Срби са Косова, а у суду се направи уговор по ком Албанац, наводно, управо ту суму позајмљује Србину, док се као гаранција да ће му новац бити враћен наводи управо та некретнина.

Србин „не врати паре на време“ и на тај начин Албанац постаје власник стана, а да при том не остави траг о купопродаји.

Други проблем је и то што се Албанци са Косова и даље сматрају грађанима државе Србије, па могу слободно да купују некретнине по Србији.

Нови Пазар је, такође, на списку пожељних локација за Албанце, али се купци тамо углавном интересују за велика сеоска имања, удаљена од града, због чега се по медијима често спекулише да је реч о припадницима вехабијског покрета. Придошлице у околини Пазара врло су заинтересоване и за куповину имања у Апатину, у Војводини, где је, наводно, већ купљен већи број салаша и других некретнина.

Црна Гора

Пише: Небојша Поповић

Вијест да граничари албанске полиције патролирају пограничним подручјем које припада општинама Беране и Андријевица произвела је доста узнемирења и негодовања код локалних Срба и Црногораца.

Из Управе црногорске полиције увјеравају да службеници граничне полиције Албаније бораве у пограничној зони према Албанији у складу са споразумом двије државе. Из дијела црногорске опозиције дотле тврде да нема таквог споразума на свијету гдје једна држава дозвољава полицијским снагама друге државе да несметано улазе у њену територију, осим у случају ако нису у питању заједничке мјешовите патроле.

Читаву ситуацију за подгоричку „Побједу“ прокоментарисао је и премијер Косова у оставци Рамуш Харадинај, који је по обичају стао на страну црногорских власти, те још једном истакао да Косово његује одличне односе са Црном Гором, уз додатак да Приштина снажно подржава „прогресивну“ политику званичне Подгорице.

„Косово његује традиционално одличне односе са Црном Гором и у континуитету се залаже за унапређење економске сарадње и заједничке интеграције у породицу евроатлантских држава. За мржњу и нетрпељивост нема мјеста, стога непоколебљиво подржавамо прогресивне снаге које ће још снажније афирмисати сарадњу између двије добросусједске и пријатељске државе. Дубоко сам увјерен да са обе стране постоји снажна воља да такве односе и даље продубљујемо у интересу наших грађана“, казао је Харадинај „Побједи“.

Да ли је повређен суверенитет Црне Горе

Посланик Демократског фронта у Скупштини Црне Горе Милун Зоговић за Спутњик оцјењује да ако је све тачно као што изгледа на терену, онда је „очигледно да се ради о велеиздаји актуелног црногорског режима“, којем више није свето чак ни питање територијалног интегритета и неповредивости граница државе Црне Горе.

„Заједничке активности званичне Тиране, Приштине и Подгорице добиле су овог пута и конкретне кораке на терену гдје припадници албанске полиције неометано патролирају општинама на сјеверу Црне Горе, а да се при том нико не пита да ли је то повреда суверенитета и територијалног интегритета државе Црне Горе“.

„Међутим, када видите последњу изјаву Рамуша Харадинаја који каже да је са Душком Марковићем постигао договор о разграничењу на Чакору и Кули, грађане Црне Горе више ништа не може да изненади и једноставно се стиче утисак да у спровођењу пројекта ’велике Албаније‘ сада већу и значајнију улогу имају званична Црна Гора и актуелни црногорски режим, него званична Тирана и Приштина“, додаје Зоговић.

Незавидан положај локалних Црногораца и Срба

Наш саговорник се такође осврнуо и поприлично незавидан положај Црногораца и Срба који живе у пограничним селима према Албанији и Косову и „који више нису сигурни ни у којој држави живе“. „Појава патрола полиције у пограничним селима на сјеверу Црне Горе изазива нелагоду код грађана, страх и неповјерење, тако да грађани не знају шта да предузму јер осјећај нелагодности који производе албански патроле на територији Црне Горе ствара илузију да ти људи заправо не живе више у Црној Гори, него у ’великој Албанији‘“, истакао је Зоговић.

***

Да је грађевинска иницијатива покренута и да се на овом пољу нешто битно дешава не сведоче само извештаји са терена већ и агресивни маркетинг власти, који говори о тобож инвестицијама и опоравку економије. С једне стране, недостатак примене законске регулативе, и бахато оглушавање и кршење прописа, с друге стране, створило је праву слику и прилику српске, али и регионалне праксе и у овој области. Изузетно профитабилна, грађевинска делатност привукла је најсумњивији капитал не само из региона, него и са Блиског истока. Посао воде, најблаже речено, контроверзни моћници. Крије се заправо ко стварно стоји иза овог грађевинског импулса мада не треба много памети да бисмо разумели да је сасвим логично да, наравно, СНС контролише и ову област нарочито профитабилне економије. Ако томе додамо информације за које добро обавештени центри тврде да су неупитне, да на Косову, али и у Србији гради национално мешовито предузеће које са српске стране чине бизнисмени са севера Космета и сам политичко-неформални врх СНС, а да је од стране Арбанаса у том друштву Даут Харадинај, видимо обрисе једног ратнопрофитерског холдинга. И не само да су је мете југ Србије, север, исток и југ Косова и Метохије, него су им мете и Београд и Војводина. Можда ће по Миријеву и другим београдским и новосадским насељима најјефтиније станове и инфраструктуру градити Даут Харадинај са својим српским пријатељима и пословним партнерима. (ИСЈ)

Бранкица Ристић (Спутњик)/Небојша Поповић (Спутњик)/Између сна и јаве

Подели:

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of