Društvo, Politika, Svet (planeta), Slobode, Srbija

Ako bude rudnika litijuma sledi nam anekumena – prostor gde nema ljudskog života

Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma u organizaciji udruženja „Suvoborska greda“

  • Od marta odobreno izvođenje geoloških istraživanja metala Bora i Litijuma na području Pranjana. Na teritorije Srbiji istraživanja se vrše na oko 30 lokaliteta, koje je podjednako bitno odbraniti, kako se čitava Srbija ne bi pretvorila u pustoš.
  • Dr Duško Brković, ekolog: Činjenica da ovo istraživanje ostavlja za sobom tone sumporne kiseline, tone natrijum-hidroksida, a pri tome troši enormne količine vode, u biološkom smislu, ne može voditi napretku. U nizu retrogradnih sukcesija, gubimo biodiverzitet, gubimo okruženje u kome živimo i praktično idemo ka kompletnoj devastaciji.
  • Dr Živorad Čeković: zagađenja životne okoline otpadnim vodama i odloženom jalovinom, jer se koriste ogromne količine supmorne kiseline, a kao otpadni materijali zaostaju kisele otpadne vode i odlaže se ogromna količina jalovine, koju kiše ispiraju a zatim se te otpadne vode izlivaju u reke i druge vodotokove
  • Usled eksploatacije rude zagađenja životne sredine uticaće na raseljavanje stanovništva i devastaciju čitavih krajeva.
  • dr Dušan Stanojević, lekar: Vlasti nas ubeđuju da je bolje živeti na jalovini nego na cvetnoj livadi
  • dr Ratko Ristić: Samo u prvoj fazi eksploatacije u Jadru bi bilo uništeno nepovratno 533 hektara zemljišta. Od toga 317 hektara obradivih površina i preko 214 hektara visoko vrednih šuma.
  • Litijumske baterije i nisu baš tako perspektivan proizvod, Već sada se prave vrlo efikasne natrijum-jonske baterije koje su pouzdanije od litijumskih. A natrijuma u prirodi ima čak 1. 000 puta više i ti procesi izdvajanja natrijuma nisu ni izdaleka tako opasni, kao kada je u pitanju litijum.
  • Ćuta pručuje režimu u Srbiji: Ako ne budete slušali zakon i struku, slušaćete motiku! Imaćete ustanak na svakom mestu u Srbiji.

Piše: Jovo Vukelić; Fotografije: Milica Vukelić

U Koštunićima se u nedelju, 6. juna, okupilo oko 100-150 ljudi iz Čačka, Beograda, Topole, Požege, Gornjeg Milanovca , Rudnika i okolnih sela, kao i drugih krajeva Srbije gde su odobrena geološka istraživanja u cilju eksploatacije litijuma. Skup je simbolično zakazan u pet do dvanaest, kako bi se ukazalo na urgentnost rešavanja ovog problema, koji može imati ozbiljne ekološke i društvene posledice, a o kome su mnogi građani Srbije još uvek nedovoljno obavešteni.

Domaćin skupa bio je dr Duško Brković, biolog, profesor Agronomskog fakulteta u Čačku i predstavnik udruženja “Suvoborska greda” koje je i organizovalo ovaj skup. On je istakao da ovaj kraj ima veliku i bogatu istoriju kojom može da se ponosi, a u današnje vreme i da se pohvali razvojem u skladu sa ekološkim principima i proizvodnjom zdrave hrane u jednom čistom, prirodnom okruženju.

Duško Brković, biolog, profesor Agronomskog fakulteta u Čačku: Protiv sam gradnje rudnika da ne postanemo jalovište!
Anekumena – prostor gde nema ljudskog života

“Prozivaju nas da pričamo neosnovane stvari, međutim prema zvaničnim dokumentima Srbije, odnosno, Ministarstva rudarstva i energetike od 1. marta 2021. godine,izdato je rešenje kojim se odobrava privrednom društvu Jadar Litijum d.o.o. iz Beograda mogućnost izvođenja geoloških istraživanja Bora, Litijuma i prateće asocijacije elemenata na području Pranjana.

Istražni rok je 3 godine, s tim da istražni rok počinje da teče od dana uručenja ovog rešenja. Upravo, to je naš problem danas.” – rekao je Brković, podsećajući da smo i u prošlosti imali slične probleme kada je planiran poligon za testiranje municije, ali smo uz pomoć borbenih ljudi uspeli uspeli da sprečimo to i izrazio nadu da će se takav scenario i u ovom slučaju ponoviti.

Skup u Koštunićima na planini Rudnik održan je pod vedrim nebom pred oko 150 građana

“Kao biolog i ekolog, dugo godina se bavim zaštitom životne sredine. Šta reći o Rio Tintu i brojnim ćerkama firmama za koje smo čuli? A sve što smo čuli, nažalost, jako je negativno.Ono što vidimo i što je trend poslednjih dana je da vrh države i mnoge lokalne samouprave potpisuju različite sporazume sa Rio Tintom. Činjenica da nešto što za sobom ostavlja tone sumporne kiseline, tone natrijum-hidroksida, a pri tome troši enormne količine vode, u biološkom smislu, ne može voditi napretku. Naprotiv,očekuje se da u nizu retrogradnih sukcesija, gubimo biodiverzitet, gubimo okruženje u kome živimo i praktično idemo ka kompletnoj devastaciji. Mi ekolozi to zovemo anekumena, prostor gde nema ljudskog života” – upozorio je Brković, rekavši da ukoliko se ovaj problem doseli u naše krajeve, neće biti lako rešiti ga ni za stotinu godina, te da zato ne smemo dozvoliti da se ovaj prostor pretvori u jalovište. On je dodao da se trenutno na teritorije Srbiji istraživanja vrše na oko 30 lokaliteta, koje je podjednako bitno odbraniti, kako se čitava Srbija ne bi pretvorila u pustoš.

Ovakva otrovna isparenja  sa neprijatnim mirisima pokvarenih jaja čekaju Loznicu, Banju Koviljaču, Krupanj, Osečinu, Zvornik, Lešnicu, ako bude rudnika

Skupu su prisustvovali i brojni ljudi iz Dobrinje koji se suočavaju sa istim problemom, a kojima se domaćin posebno zahvalio na podršci, kao i predstavnicima opštine Topola koji su takođe bili prisutni na ovom događaju.

Živorad Čeković: za dobijanje 1 tone litijum-karbonata potrebno je 500 tona vode

Nakon domaćina, prisutnima se obratio akademik prof. dr Živorad Čeković, svetski priznat hemičar u oblasti organske i primenjene hemije. On je istakao da se najveći pogoni za proizvodnju litijuma trenutno nalaze u Čileu, Boliviji, Australiji i Argentini, kao i da za sada nisu poznati svi detalji u vezi sa zaštitom životne okoline.

Član SANU Živorad Čeković, po struci hemičar snažno se protivi prljavoj tehnologiji istraživanja litijuma: Raseljavanje stanovništva je neminovna posledica zagađenja koje će proizvesti eksploatacije rude Jadarit, ako do nje dođe

“Proces eksploatacije litijuma iz rude veoma je složen, skup i obuhvata prvo flotaciju sirove rude, zatim se koncentrat testira koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od oko 250 stepeni celzijusovih. Za sve ove procese potrebne su ogromne količine vode, tako za dobijanje 1 tone litijum-karbonata potrebno je 500 tona vode” – objasnio je prof. dr Čeković. Najveći problem su  posledice oko zagađenja životne okoline otpadnim vodama i odloženom jalovinom, jer se koriste ogromne količine supmorne kiseline, a kao otpadni materijali zaostaju kisele otpadne vode i odlaže se ogromna količina jalovine, koju kiše ispiraju a zatim se te otpadne vode izlivaju u reke i druge vodotokove. On je takođe istakao da će posledice po životnu okolinu uticati i na raseljavanje stanovništva i devastaciju čitavih krajeva.

“Protiv vaše volje niko ne sme uticati na promenu uslova života, niti na zagađenje životne sredine. Čuvajte prirodu jer od nje živite” – zaključio je svoje izlaganje prof. dr Čeković.

Vlasti nas ubeđuju da je bolje živeti na jalovini nego na cvetnoj livadi

Prisutnima se obratio i prof. dr Dušan Stanojević, lekar, bivši direktor GAK „Narodni front”, poreklom iz Pranjana, koji je podsetio na teške istorijiske trenutke koje je narod na ovim prostorima preživeo, pa ipak, kako je rekao, ostaje bez reči da opiše nevolju koja se sad nadvila nad ovim narodom. On je ctirao indijansku poslovicu “Tek kada poslednje drvo bude posečeno, tek kada poslednja reka bude zatrovana, tek kada poslednja riba bude upecana, tek tada ćeš shvatiti da novac ne možeš pojesti.”

Prof. dr Dušan Stanojević, poznati ginekolog, bivši direktor GAK „Narodni front”, strahuje za svoj Pranjanski kraj i potomstvo i zato protestvuje i traži zabranu istraživanja litijuna na planini Rudniku

“Neko će se sigurno obogatiti iskopavanjem ove rude, ali taj neko sigurno neće biti niko iz doline Jadra i plodnog Podrinja, a ako neko i dobije neki novac, moraće da ga koristi za lečenje svojih najbližih. Ja nemam problem sa bruto nacionalnim dohotkom, ja imam problem sa potkupljivim i korumpiranim ministrima koji vređaju moju inteligenciju i koji me ubeđuju da je bolje živeti na jalovini nego na cvetnoj livadi” – rekao je prof. dr Stanojević.

Litijum istražuje organizovana banda predatora i sebičnjaka koja samo juri za sopstvenim interesom

Prof. dr Ratko Ristić, hidrolog i ekolog, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu i prodekan Univerziteta u Beogradu.

“Svaki čovek treba da zna šta znači eksploatacija litijuma. Efekti tih zagađenja nisu lokalizovani. Ako bude realizacije projekta Jadar, pa neće biti ugrožena samo Loznica, biće ugroženo sve nizvodno, niz Jadar, niz Drinu, niz Savu, do Beograda i dalje. Vi ovde, ako budete imali iskopavanja, biti ugrožen Čačak , Gornji Milanovac, i posledice će biti nesagledive. Ko forsira iskopavanja litijuma? Oni za koje se koristi eufemizam, lepa reč, “zapadni prijatelji”, a ustvari jedna organizovana banda predatora i sebičnjaka koja samo juri za sopstvenim interesom” – rekao je prof. dr Ristić.

Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu: Šta da se radi sa 60 miliona metara kubnih toksičnog, kancerogenog otpada koji ima kiselost PH3 – ne zna niko, a pogotovo ne Rio Tinto

“Osećajući taj miris krvi i profita došli su i u Srbiju. Ima tog litijuma i u drugim evropskim zemljama. Međutim, podaci se ne saopštavaju, da bi se napravila iluzija da eto, u nekoj Srbiji, imamo te jedinstvene rezerve. To su bedne i male rezerve. Daleko veće rezerve postoje u nekim evropskim zemljama. Evo konkretno, svi znate za Portugaliju. Ali Portugalija je razumela da ne postoji nikakva finansijska i materijalna dobit koja objašnjava zašto treba razoriti nekoliko stotina kilometara kvadratnih da bi se pravile neke baterije za automobile, koje bi vozili neki fini, namirisani ljudi u drugim delovima sveta. I Portugalija je to odbila” – nastavio je svoje izlaganje prof. dr Ristić.

“Šta mi znamo? Mi znamo moguće posledice onoga što će se raditi u dolini Jadra, jer su za to objavljeni neki dokumenti i urađeni su neki projekti. Ja sam bio jedan od govornika u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa mojim doktorantima, sa mladim ljudima. Uradili smo jednu prostornu analizu i u prvoj fazi bilo bi uništeno nepovratno 533 hektara zemljišta. Od toga 317 hektara obradivih površina i preko 214 hektara visoko vrednih šuma.

I to gde?

U kraju gde je svaki pedalj zemlje obrađen, gde su sela živa, gde u domaćinstvima ima male dece, gde rade škole i vi kad vidite to, vidite jednu pitominu, jedan spokoj, jedan jako lep predeo. U tom kraju imamo jako bogat biodiverzitet.Tamo živi nekoliko stotina vrsta biljnog i životinjskog sveta, od toga 145 strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Izgradnja rudnika bi to zbrisala.”

Baseni sa otrovnim muljem u malom  – u Loznici, pored bušotina Rio Tinto vrši eksperimente (foto: Nikola Tomić)

“Tamo na Jadru je predviđeno da se u prvoj fazi podignu neke deponije na 310 hektara u kojima bi na kraju bilo oko 60 miliona metara kubnih toksičnog, kancerogenog otpada koji ima kiselost PH3 i koji se nalazi u priobalju Jadra. Jadar je jedan opak, bujični vodotok. Kao i ova vaša Čemernica koja je sad mala, međutim kada nadođe, vi znate šta ona radi i ne postoji niko ko može da garantuje da bi neki nasipi koji bi bili napravljeni oko tih deponija mogli da zadrže taj poplavni talas da ne rasturi deponiju. Prvo bi zagadio celu dolinu Jadra sa tim toksičnim, kancerogenim muljem, a nejveći deo bi povukao u vodotok, u korito, ulio se u Drinu, Drina u Savu, i eto tog otrova do najvećeg izvorišta vode u zemlji, a to je Makiš pored Beograda i dalje nizvodno.”

“Eksploatacija rude koja se odvija u podzemlju upumpavanjem vode, pa ispumpavanjem, je jedan vrlo komplikovan tehnološki proces, i izazvao bi sleganje terena. Prema dokumentima Rio Tinta došlo bi do sleganja više od 800 hektara terena.

Aktivisti za zdravu životnu sredinu iz Čačka, Beograda, Topole, Požege, Gornjeg Milanovca , Rudnika i Dobrinjeokupili su se na planini Rudnik da iskažu protivljenje istraživanju litijuma

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ristić: Natrijum-jonske baterije  su pouzdanije od litijumskih

U tih 60  miliona metara kubnih opasnog otpada bilo bi sadržano najmanje 5.500 tona arsena koji je otrovan i ne treba ništa da vam pričam na tu temu.Dnevno bi se dovozilo u procesu koncentracije rude hiljadu sto tona sumporne kiseline, 300 dana u godini. Dakle, godišnje, preko 340 hiljada tona sumporne kiseline, koja bi bila grejana na nekih 240 stepeni, bi bilo izlivano na taj koncentrat radi primene tog procesa.”

Ima bolje od litijuma: Efikasne natrijum-jonske baterije su pouzdanije od litijumskih, koje nemaju ružičastu perspektivu

“Od toga bi se pravile litijum-jonske baterije, ne verujem da bi se pravile u Srbiji, a čuli smo znamenite tehnologe, dakle, ljude koji se bave proizvodnjom baterija, koji tvrde da te baterije i nisu baš tako perspektivan proizvod, jer već sada se prave vrlo efikasne natrijum-jonske baterije koje su pouzdanije od litijumskih. A natrijuma u prirodi ima čak 1. 000 puta više i ti procesi izdvajanja natrijuma nisu ni izdaleka tako opasni, kao kada je u pitanju litijum.”

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Nema života na prostoru koji eksploatiše Rio Tinto

“Rio Tinto ima užasavajuću globlanu reputaciju. Oni su čak bili i predmet rada i analiza komisija UN-a. Ja ću pomenuti projekat “Bukenvil”, to je Papua Nova Gvineja gde je napravljena deponija od preko milijardu tona hiper-toksičnog otpada. Ima neka lokalna reka koja teče pored te deponije i ispira svo đubre iz nje, uliva se u okean i u prečniku od 15 km nema života u tom okeanu. Lokalno stanovništvo pati od čitave palete najgorih mogućih bolesti i ljudi su na kraju digli pobunu i u toj pobuni je poginulo 15.000 ljudi. A pobunili su se kad su shvatili da nemaju svoje njive, nemaju svoje šume, nemaju svoje reke i nema više živog sveta sa kojim su živeli i koji su prilično umereno koristili. Drugi projekat je “Friport” u Indoneziji, gde je takođe došlo do pobune i oružanih sukoba, zbog istih posledica.”

Sve je mrtvo: otrovi iz rudnika Ziđin otrovali su nedavno živi svet u reci Pek na duži rok

“Mi imamo jedno Ministarstvo koje se zove Ministarstvo rudarstva i energetike. Nažalost, ja moram da konstatujem da se to Ministarstvo često ponaša kao predstavništvo, kao kancelarija multinacionalnih rudarskih kompanija i uopšte ne brine o interesima sopstvene zemlje i sopstvenog naroda. O tome govore činjenice. Mi imamo izdata istražna prava za grad Loznicu, za grad Valjevo, za Jagodinu, za Požegu, za Rekovac i ko zna gde još. Dakle, oni samo liferuju i štancuju ta odobrenja i prosto se pitam, ako bi se to dopustilo, na šta bi Srbija ličila za 30 do 40 godina.”

Imam dozvolu da bušim, dala mi Zorana

Aleksandar Jovanović Ćuta, eko-aktivista iz pokreta “Odbranimo reke Stare Planine”

“Za ove četiri godine „ratnog puta“ po Staroj planini, a bogami u poslednjih godinu dana i po celoj Sbiji, vidim razne ljude koji su izašli da se bune. I svi kažu da je u pitanju ekologija. A da li je ekologija to, kada recimo u Aranđelovcu, gore u Rađevicama, dinamitom neko krene u tvoj malinjak, i kuća u kojoj ti živi četvoro dece počne da puca. Pojavljuje se naravno neki investitor i maše papirom “Imam dozvolu, dala mi Zorana!”.

Aleksandar Jovanović Ćuta nema dlake na jeziku kad je u pitanju borba za zdravu životnu sredinu i očuvanje prirode u Srbiji od zagađenja vazduha, tla i voda

Kako se zove to kad neko čoveku upadne u privatan posed i počne da mu gura reku u cev? Ovaj ode da se žali, a nadležan inspektor, i svi oni koji treba da sprovode zakone, kažu mu: “Možeš da tužiš”. Kako se to zove? To se zove zločin nad ljudima. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sad kad je bio ovaj skup o Rio Tintu, gospođa Prodanović, direktorka Rio Save, na pitanje kakve su obaveze države prema Rio Tintu odgovara: “Nikakve”.

Nama pre neki dan predsednik reče da mi imamo velike obaveze, dužni smo da isplatimo ne znam koliku sumu ukoliko raskinemo taj ugovor. A ko se to s kim dogovorio gospodine Aleksandre Vučiću? S kim ste se dogovorili da seljaku u okolini Loznice, i ovde kod vas, nudite sumpornu kiselinu? Da raspravljamo o tome da li je dobro za nas da nam našu pijaću vodu, naše rečice gurate u cevi? Da li je dobro za nas da nam kažete “Ajde sad svi čistac sa svoje zemlje, a da umesto toga dođe Rio Tinto koga niko normalan u kuću ne prima.”? Te su proterali svuda, gde god su se pojavili.

Jedino ih ovde Zorana Mihajlović, Ana Brnabić i Aleksandar Vučić, predstavljaju kao nekog bez koga nećemo imati budućnost. A kakva je to budućnost za našu decu Aleksandre Vučiću?  I gde si ti da se pojaviš pred ovim ljudima ovde? Ovde su seljaci koji još uvek hrane sve nas i ti, i Zorana Mihajlović i Ana Brnabić, treba da dođete i da im se poklonite do zemlje, sram vas bilo!”

Ako ne budete slušali zakon i struku, slušaćete motiku!

“Kad pogledate čime se oni bave u zadnjih trideset godina, to je taj projekat koji konačno ima za cilj da ovde dođu zlotvori koji će nas zatrpati sumpornom kiselinom, da nas oteraju sa naše zemlje, da seljaka proteraju nudeći ne znam kakve pare.”

“Ne možeš se ljutiti na ljude kad se plaše. U zbegove ih je naterala Zorana Mihajlović.”

Eksploatacija radne snage je počela i traje : Srpska sirotinja već rintači na bušotinama za male plate kod “Rio Tinta” po 12 sati dnevno od 5 ujutro do pet po podne (Foto: Nikola Tomić)

“Kad država stavi reku pod hipoteku, onda se desi rat! Pojave se ljudi koji nikada to neće dozvoliti, kao što ni vi nikada nećete dozvoliti da bilo ko takne u ovo.”

“Mi treba da znamo s kim imamo posla. Ono što može da bude naš problem ovde je pojavljivanje nekakvih političkih interesa, nekakvih stranaka i kad pitate ko su ti ljudi, vidite su polovina njih u sadašnjoj vlasti, a polovina je radila to isto što oni.Mi se nalazimo u makazama između ludaka koji u našim rekama i u našim prostorima, vide samo plen. Na nama je da odlučimo da li ćemo to braniti pre svega znanjem i strukom, a iznad svega zakonom. Ako ne budete slušali zakon i struku, slušaćete motiku! Imaćete ustanak na svakom mestu u Srbiji. I to je ono što se upravo dešava. Na svakom mestu pobuna. I to će se samo širiti, zato što ovo oko čega se mi borimo o tome se ne raspravlja.“

……………….

Podeli:

51vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments