Подручје велике производње, саобраћаја, ужурбаности и трговине

             Велика цква Светог Мартина, најстарија романичка црква у Келну
КРСТАРЕЊЕ РАЈНОМ ОД ХОЛАНДИЈЕ, КРОЗ НЕМАЧКУ И ФРАНЦУСКУ ДО ШВАЈЦАРСКЕ (2)

 

  • Зашто се на сваком теретном броду, тегљачу, баржи… на крми налазе уредно паркирани један или чак два аутомобила

 

  • О необичном, јединственом железничком мосту у Келну, уствари три повезана железничка моста са највећим прометом возова у овом делу Европе и уједно са највећим бројем пешака и бициклиста који прелазе још једним посебним мостом уз њега

10. октобар 2018.

 

Текст: Јово Вукелић

Фото: Анђелко Леро, Нијаз Растодер и Ј. Вукелић

 

Крећемо из Амстердама да пловимо каналом у рано поподне 1. октобра ка Рајни. Написах романтичној Рајни, али видим да сам поранио, до роматизма Рајне је изгледа још далеко, јер је канал Амстердам –Рајна прави трговачки и тететни коридор пун тегљача, теретних бродова, баржи…

Пролазе сваких неколико мимнута по три-четири  и мимоилазе се, јер је канал широк и свуда исто дубок.

Речни теретни саобраћај је изузетно интезиван

Никако да се отиснемо даље од Амстердама, прогони ме она помисао да сам шири од најуже куће на свету!

А уз то, пише ми сада мој колега, врсни писац репортажа Милош Лазић, пошто је прочитао први наставак о Амстердаму, па ме врћа на његове улице:

Како то да ниси знао да у Амстердаму можеш да зајашеш било који бицикл (изузев закатанчених), одверглаш где си наумио, и оставиш га на оваквом “паркингу”? Тако су још пре петнаестак година доскочили крадљивцима, а превоз усмерили на еколошки чистију варијанту. Ваљало би да си се искрцао и видео да су им улице премрежене “лежећим полицајцима” на сваком кораку, па се гдегод много брже  некуд стиже пешице, још брже бициклом, а не аутомобилом.

Него, да ниси посетио и неки “cofy shop”? Могао си да се надуваш до миле воље, али и да приметиш да чак и у тим, прилично “специјализованим” угоститељским објектима, имају одвојене просторије за – пушаче и непушаче!

Зато, кад следећи пут кренеш на такво путовање јави недељу-две раније, нудим ти се за поузданог водича...“

Гордана Гоца Радовић

Не зна Лазић да ми на броду имамо водићкињу мимо света, госпођу Гордану Радовић, покретну, чилу, брзу, бистру, елоквентну (прича више од мене и Лазића заједно), образовану, праву даму у деветој деценији, а уистину антилопу коју тешко улицама и степеницама прате и стижу две-три деценије млађи туристи. Дама је оперисала кук пре неколико месеци, носи још неки елегантни штап, али више јој служи да показује њиме торњеве или да некоме припрети или га млатне, ако се наљути… Говори енглески, немачки, италијански, француски, шпански… поред српског (са крагујевачким нагласком), кипти од енергије и као један део образованих и паметних људи и она понекад помисли да све зна…

И док се коначно одмичемо од хладњикавог, ветровитог и увек влажног Амстердама  све наш више обасјава сунце и стиже топлота са Рајне. Са обе стране канала и даље гледамо ливаде и велика стада сименталки и одмах ми пада на памет купљени сир, али зарекао сам се да првокласне комаде гауде нећу отварати пре Београда. Уосталом служе на броду две-три врсте сира сасвим солидног квалитета…

                                                 На скоро свакој ливади од Амстердама до Рајне пасу сименталке

На палуби брода са Гораном Грцићем, познатим пословним човеком из Београда,  примећујемо да се на свакој крми теретног брода, тегљачу, баржи… налазе уредно паркирана један или чак два аутомобила. На платоу крме доминирају добри нови модели аутомобила (иако сви бродови имају и мањи чамац за спасавање, гумени или пластични). Немамо сигуран одговор зашто су ту аутомобили…

Нема губљења времена: са брода колима право кући

Одлазим до капетана брода Енте де Вриса (Еинте де Вриес) који нам као из пушке одговара и објашњава да сваки капетан чин довезе брод до луке и веже га у „порат“, одмах укључује дизалицу и спушта свој аутомобил са крме и хита кући… Значи, аутомобили су власништво капетана или неког од чланова посаде.  Неће и не желе да седе на броду или у лучком ресторану ни једног часа и чекају превоз из компаније…

Дуж канала километрима се простиру фабрике, индустријска постројења, стоваришта, дуж обале су дизалице за утовар терета, пристаништа за све врсте бродова… Индустрија у Холандији и Немачкој итекако ради.

Превоз контејнерског терета реком је најрентабилнији

Али највише нас фасцинирају мостови. Има их скоро на сваких два-три километра, различитих облика, конструкција, бетонских, жељезних… печашких, само за возове или само за аутомобилски саобраћај… Онаквих као онај на београдској Ади има на десетине, али око њих се нису правиле бајке. Али, вероватно су ови овде били и много јефтинији.

Мостова има стотине

И док каналом полако стижемо до границе Холандије са Немачком и коначно улазимо у реку Рајну којом ћемо пловити узводно наредних 730 километара, стотине огромних холандских ветрењача плету мрежу која даје струју.

Систем ветрењача је врло развијен

Пада сумрак и зову нас на вечеру и управо наилазимо на прву велику преводницу из канала у реку Рајну. Таквих ће бити још 12-13 на нашем путу ка средишњем делу Рајне.

Преводница из канала Амстердам у Рајну

Док траје та процедура пуњења водом простора који ће брод подићи или спустити, у салкону-бару брода траје свечана здравица  којом капетан, како је то уобичајено, жели добродошлицу путницима на крстарењу у наредних седам дана, држи пригодан говор и на крају наздравља шампањцем свима за срећан пут!

Познати глумац Иван Бекјарев са супругом наздравља шампањцем на капетанској добродошлици

Сви су свечано обучени, насмејани, посада се представља туристима, од капетана и официра са палубе, до официра из машинског дела, затим дефилује главни кувар са помоћницима, и на крају главни менаџер путовања са круз менаџерима за норвешку и српску групу.

Вођство брода: капетан де Врис први с десна, његов помоћник, затим две даме: вођа данске  групе и вођа норвешке групе,  а потом српска водићкиња Гордана Радовић и српски круз менаџер Мирјана Пејин Милутиновић, сасвим лево је официр палубе

Наша менаџерка је Мирјана Пејин Милутиновић, брине о 47 туриста из Србије и још троје из Македоније. Као представник „Квалити турса“  она свима доставља програм путовања за наредни дан, даје сва потребна објашњења и решава све евентуалне проблеме на броду.

Увек на правом месту: круз менаџер Мирјана Пејин Милутиновић

Пада мрак, брод и дање плови ка Келну, пловиће до Келна до средине сутрашњег дана… Сви силазимо са палубе на вечеру у врло лепо уређени бродски ресторан. Особље ресторана чине Румуни и Бугари, а за нашим столом је домаћица једина Српкиња међу свим члановима посаде, Наташа из Лознице. Храна на броду је изврсна и разноврсна, сервирана на тањирима по последњој моди кулинарске технике… А о томе више нешто касније.

А онда после тихе ноћи и лепог јутра и сласног доручка и ручка стижемо коначно у Келн, милионски град, четврти по величини у Немачкој. Са обе стране Рајне стамбена насеља спаја седам мостова. И Келн (нем. Köln, до 1919. Cöln, дијалекатски Kölle) је био колонија, додуше најсевернија и име су му дали Римљани.

Највећа туристичка атракција је готичка катедрала па су нас одмах тамо одвели и усликали смо се колективно испод треће највише цркве на свету (157 метара). Није ме инпресионирала ни висина ни хладни, мрачни готички стил. Већи је куриозитет од њене висине дужина градње: чак 632 године!

Катедрала: симбол Келна

Али ме зато освојио необични, јединствени железнички мост, уствари три повезана железничка моста са највећим прометом возова у овом делу Европе и уједно са највећим бројем пешака и бициклиста који прелазе посебним мостом уз њега.

Из неког разлога дугачка ограда овог пешачког моста преко Рајне (који носи скоро неизговориво и тешко преводиво име на српском – Hohenzoelernbruecke – Хохензолерен) је у потпуности  затрпана љубавним катанцима. Традиција је дуга, има их на стотине хиљада свих облика и величине…а кључић се баца у реку!

Јединствен мост: са више улога и намена

Кад сам видео толике искрене изливе љубави и још више верности вољеној особи понудио сам супрузи да и ми окатанчимо нашу 33 годишњу брачну и љубавну везу. И кад смо се упутили дуж стазе са радњицама да купимо један јачи катанац како и доликује нашој стабилној вези стигли смо до сазнања да бољи, квалитетнији катанац стаје од 50 и више евра. Тако се брзо распршила моја идеја да новом инвестицијом ојачам дугогодишњи брак.

Ствар је укуса и доживљаја, али ипак много лепши,топлији и складнији уметнички утисак од Келнске катедрале оставља на посетиоца Велика црква Св. Мартина (Gross St. Martin Kirche) у Келну, најстарији романички храм у целом граду.

Парк око храма Светог Мартина сматра се најлепшим у Келну

Из Келна крећемо у сами мрак да пловимо ка градићу Кобленцу за кога кажу да је посебне лепоте. Део Рајне од Кобленца до месташцета Риденсхајм на средњој Рајни сматра се најлепшим делом ове моћне реке и зову га романтична Рајна. Тог романтизма првог дана нисмо много видели у Немачкој: само фабрике, мостови, бродови, возови, индустрија, трговине…

(Наставак 3: Чаробни Кобленц, опојни Ридесхајм и стваралачки Мајнц)

0 0 votes
Article Rating

Related posts

ДОС-ово неуспешно лaгaње грaђaнa о узроцима кризе

Јово

Мрзитељ Србије и свега српског постаде амбасадор у Хрватској

Gost autor

Запад формирао Специјални суд за злочине ОВК са задатком да скине љагу са „славне борбе ОВК“

Јово
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x