Наши судови нису способни да суде ратним злочинцима

 

Драгор Хибер,  председник Одбора за правосуђе и управу Скупштине Србије, за „ПОЛИТИКУ“

 

  • До сада замењено 57 од 200 председника општинских судова. –
  • Србија нема тужиоца, јер је овај тежак и опасан посао бедно плаћен – каже председник Одбора за правосуђе Скупштине Србије

уторак 3. јул 2001.

Интервју водио: Јово Вукелић

– Наши судови нису способни да суде нашим грађанима које је оптужио трибунал у Хагу за ратне злочине. У пракси се показало да нису способни, јер у нас није покренут ни један судски поступак и ту смо пред светом пали на испиту. То може да значи да ниједан грађанин није овде извршио ратни злочин, или да наше правоеуђе није кадро да реши овај проблем. Слажем се са политичким ставом да нашим грађанима треба судити овде, али то је за сада само лепа жеља – каже за наш лист Драгор Хибер, председник Одора за правосуђе и управу Скупштине Србије, који се бави темељним реформама нашег правосудног система, заједно са републичким Министарством правде.

Озбиљне и оштре критике упућују се новим властима због спорости у постављању нових председника судова и избору нових судија и тужилаца. Из стручних кругова и институција долазе примедбе због непостојања Уставног суда Србије, а није постављен ни нови републички тужилац. Уз то, у правосуђу и међу запосленима влада велико незадовољтво материјалним положајем судова, застарелом опремом и ниским примањима. Све наведено утиче на слаб и неквалитетан рад запослених а одсуство мотивације у овом одговорном послу још је присутно. Зато правосуђе још не успева да се извуче из „канџи политике” и крене путем независности и самосталности.

О правосуђу које је један од најразоренијих делова власти, на коме је огроман терет у рашчишћавању злоупотреба из претходног периода, Хибер каже:

– Један од главних програмских циљева Демократске опозиције Србије је  изборно обећање грађанима на септембарским и децембарским изборима било је стварање демократске државе и владавине права. То је претпостављало реформу правног система и реформу институција, посебно персоналне промене. То је значило довођење нових људи који су по професионалним стандардима едуковани и морално чисте личности. ..

  • Зашто се касни?

– Испоставило се да је овај посао јако сложен, па је потребна брзина промена била кочена потребом довођења квалитетних људи. Испречио се постојећи Закон о судијама и судовима који је веома непрактичан, јер превелика овлашћења даје Скупштини у избору правосудних органа, а законодавни органи власти су потпуно неприпремљени и неопремљени за тај важан посао. Нема услова да се обави квалитетна селекција кадрова, нема база података о судијама, њиховим квалитетима, радном учинку, судској каријери… Како да доносимо квалитетне одлуке о томе ко ће бити председник неког општинског суда без темељних и свеобухватних информација. Без таквих релевантних података тешко је избећи политичке притиске, деполитизовати судство и ослободити га политичке доминације под којом је био деценијама.

  • Шта сте предузели на овом плану?

– Припремили смо нови закон о судовима и судијама у коме се предвиђа да једно стручно тело састављено од компетентних и угледних правника и стручњака даје предлоге за најистакнутије правосудне функције. Скупштина би их бирала на њихов предлог. До сада смо обавили детаљне консултације широм Србије о избору нових судија и председника судова, као и тужилаца. До сада смо због истека мандата, одласка у пензију или неквалитетног обављања посла заменили 57 председника судова од око 200 колико их има у Србији.

……………………

Између пожара и реформи

О раду владе Србије Хибер каже:

– Влада Србије је у свом раду распета између две врсте посла – текућег гашења пожара у поједииим привредним областима и стратешких реформи. Проблем је како те послове ускладити, а да се реформе не одложе, и у исто вреие сузбију пожари који могу све да „спале”. Влада је до сада радила у најтежем могућем окружељу, сада после добијања помоћи из иностранства томе долази крај. Влада мора да ојача други и трећи ешелон сарадника. Кад то уради неће јој се десити да министар мора да изађе за говорницу и да се правда да у предлогу закона постоји штампарска грешка! То се не сме више дозволити. На јесен ће се видети какав је целокупан програм реформи ове владе, а његови први резултати показаће да ли је влада била успешна или не.

……………………

  • Какво је било реаговање на те смене?

– Ти предлози су били квалитетни тако да су за нове председнике судова углавном гласали и представници опозиције у Одбору за правосуђе Скупштине Србије. Али, проблем остаје зато што су углавном остале исте судије у тим судовима, а они су у предходном периоду углавном бирани на основу политичких подобности. Многи од њих ни професионално ни морално не испуњавају услове да остану на својим функцијама. Али, кад водите рачуна о важном принципу сталности судијског позива и стручним и правним критеријумима и поштујете законе, онда је промене у судовима могуће извршити тек по доношењу иовог закона о судијама.

  • Да ли сте користили искуства других земаља?

– Јесмо. У Чешкој су реформе обављене тако што је извршен реизбор свих судија и тај посао је трајао више од годину дана, а на функцијама је остало свега 45 одсто судија. План је да и ми учинимо радикалан рез и извршимо реорганизацију, али ћемо строго водити рачуна да не погрешимо, јер свако разрешење је врло болно за конкретног судију и професионално га деградира. Вршићемо и реорганизацију мреже судова – угасићемо неке судове, а отворити нове.

…………………..

Грешке Карле дел Понте

– Хашки суд је једна несрећа и за свет и за Југославију и Србију. Он је настао као изнуђен потез светске заједнице, јер правосуђа земаља бивше Југославије нису радила ништа. Као ад хок основана установа, трибунал не може бити никада правни идеал. Процедура је недопустиво спора, недовољно сигурна, а увелико је нарушена и идеја о претпоставци невиности оптуженог. Тако се дешава да чак и тужилац Карла дел Понте говори о Милошевићу као кривцу и злочинцу, а он је за сада само осумњичен и – ништа више! То су моје примедбе на рад тог суда, али он није антисрпски — истиче Хибер.

…………………..

  • Тежак материјални положај запослених може довести до озбиљних незадовољстава. Имате ли план за решење овог проблема?

– Судијска функција је материјално потпуно непривлачна. И поред тога, интересантно је да је на отворени конкурс за избор судија пријављен велики број кандидата, а међу њима је и много бивших судија које су напустиле судове управо због тог бедног материјалног положаја. Из тога се може закључити да се судијској функцији враћа утлед, да људи почињу да верују да ће се материјални положај запослених побољшати.

  • Хоће ли се побољшати?

– Хоће. Увешћемо потпуну модернизацију рада судова. Без компјутерских система нема ефикасног рада, а он доприиоси правичности. Имамо довољан број судија, али они немају довољно стручних сарадника и помоћника, а то је правило свуда у свету. Значи, судије ће добити помоћнике, али и знатно веће плате. И те плате нећемо увести само због сузбијања корупције у судовима, које има колико хоћете, већ да судијском позиву вратимо достојанство судије стимулишемо да се усавршавају и да раде свој посао савесно и одговорно. У Европи знају да реформа правосуђа кошта па смо од Донаторске конференције добили средства за почетак тих темељних реформи, посебно за повећање плата запослених. Европа ће радо дати новац да се плате повећају, али и влада мора да обезбеди средства да се та примања не обезвреде у наредном периоду. Значи, већ од септембра сви запослени у судовима могу да рачунају на боље плате и услове рада.

………………… 

Посланици нису представници народа

— Скупштииа Србије се није променила набоље од децембарских избора због деструктивне опструкције опозиције, али и салви уличних израза, простаклука и тешких увреда. Већина у Скупштини била је приморана да постане гласачка машина. Опемогућена је озбиљна расправа о законским пројектима а аргументован дијалог је уништен. Зато нема озбиљних расправа о предложеним законима. Тако народни посланици нису постали представници народа, већ силом примитивизма гласачи своје партијске групе – каже Драган Хибер о раду републичког парламента.

……………………

  • У тужилаштвима и привредним судовима ситуација је такође лоша. Зашто?

– Зато што још нисмо извршили смену неквалитетних и компромитованих кадрова и понудили празна места правницима од угледа. Тако Србија нема још тужиоца, јер већина правника и адвоката од реномеа није желела да се прихвати ове функције. Ради се о тешком и врло опасном послу ако се ради одговорно. Бити сада тужилац није уопште опасно, јер тужилац и тужилаштво не раде ништа већ дуги низ година, чак ни оно што би били обавезни да обављају по службеној дужности. Али, успели смо да коначно међу групом млађих стручних правника нађемо кандидате за функцију републичког тужиоца и надам се да ћемо за две до три недеље решити овај проблем.

Уставни суд није радио и кочио је реформе
  • Не ради ни Уставни суд Србије. Зашто?

– Уставни суд Србије је давно уништена установа и у њему је стање врло лоше. Остало је још троје судија од деветоро и Суд више нема ни кворума па не може да ради. И овде је плата ниска за тако одговоран и стручан посао па и најбољи кандидати лако одустају. Уз наслеђен систем спорог одлучивања имамо озбиљне тешкоће, али без обзира на то, Србија одмах мора добити Уставни суд, јер се овако нарушава систем поделе власти. Не зна се шта је уставно, а шта неуставно од оног што се у Скупштини Србије усвоји као закон.

О Савезном уставном суду не желим ни да говорим, јер је он потпуно компромитован досадашљим чињењем, а још више нечињењем. И ту су потребне хитне персоналне промене ако желимо да створимо правосуђе које је независно и самостално. Убеђен сам да ћемо то успети до почетка јесени – закључује Драгор Хибер.

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Александар Дугин: Русија раскинула са Западом и либерализмом

Prenosimo

СРБИЈА НЕ ВРШИ KВАЛИТАТИВНУ ОЦЕНУ РАДА СУДИЈА

Gost autor

Срби или „локалци“

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x