Коштуница: Расплет налаже нове изборе у СРЈ и Србији

ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИКА СРЈ „ПОЛИТИЦИ”

 

  • Прави назив за новоуређену државу Црне Горе и Србије је минимална, али функционална федерација. –
  • Седница Врховног савета одбране биће ускоро одржана. –
  • Расправљаће се о последицама изручења бившег председника СРЈ Слободана Милошевића на судбину професионалних официра, о модернизацији и реорганизацији ВЈ и питању Превлаке. –
  • Нема оправдања за споре промене у савезним институцијама, тужилаштву, правобранилаштву, Савезном уставном суду. –
  • Сарадњу са судом у Хагу могуће је уредити доношењем закона у Скупштини Србије. –
  • Наши судови се неоправдано потцењују, а хашки суд се прецењује. –
  • Постоји потреба да се разлике између странака у ДОС-у истакну. –
  • Мора се мењати и Устав Србије. –
  • Корупцији се мора стати на врат да не бисмо постали мафијашка држава

 

Среда, 11. јул 2001.

Интервју водио: Јово Вукелић

Коалиција „Заједно за Југославију” и Демократска опозиција Србије сложили су се да нам је потребна нова влада, овог пута састављена од свих пројугословенских снага из Србије и Црне Горе. Њен главни посао јесте стварање здравог уставног темеља. Желимо ефикасну и функционалну минималну федерацију Србије и Црне Горе, сличну федералном уређењу Сједињених Америчких Држава. Овакав модел би требало да буде прихватљив и за владајућу коалицију „Побједа је Црне Горе”. Међународна заједница подржава овакво решење за оп-станак Југославије, истакао у јучерашњем интервјуу „Политици“ председник СРЈ Војислав Коштуница.

  • Да ли су консултације око нове Савезне владе окончане?

– Консултације око нове савезне владе приводе се крају.  Разговарао сам са представницима ДОС-а, са представницима Коалиције „Заједено за Југославију”, коју чине три странке из Црне Горе, Социјалистичка народна партија, Народна странка и Српска народна странка. У последње време разговори су вођени и унутар саме коалиције „Заједно за Југославију”, дакле у Црној Гори, и очекујемо да би после тих разговора вођених у Подгорици могли, на крају крајева, сада да имамо чисту ситуацију о томе у чему се Коалиција „Заједно за Југославију” и Демократска опозиција Србије слажу. Слажемо се, несумњиво, у томе да нам је потребна нова влада, да та влада по свом партијском саставу треба да буде другачија, шира – шира утолико

што сада Савезну владу неће чини ти коалиција ДОС-а и једне странке из Црне Горе СНП, него из свих пројугословенских снага у Гори, дакле припадника Коалици је „Заједно за Југославију”. Ново ће бити то што ће у рад владе бити унета нова правила, која ће онемогућити прегласавање у влади која ће имати ограничен век трајања и веома важну улогу. Најзад, ново ће бити то што ће та влада пред собом имати један велики, важан, крупан задатак да дође до уставне формуле, уставног решења, уставне платформе, како би Савезна Република Југославија била постављена на нове основе, како би добила нов, здрав уставни темељ.

Председник Коштуница у разговору са нашим новинаром (Снимио: А. Васиљевић)
  • До ког рока треба да предложите новог мандатара

– Од тренутка када су консултације почеле, по одредбама предвиђеним у самом Уставу, може протећи и три месеца. Уколико се у та три месеца не би дошло до неког прихватљивог решења, скупштина се распушта. Наравно, ми за собом; имамо тек недељу дана и надомак  смо једног решења које би било прихватљиво и за коалицију „Заједно за Југославију” и Демократску опозицију Србије, дакле, за све оне политичке снаге у Србији и Црној Гори којима је стало до заједничке државе, којима је заједничка држава на срцу.

  • Ви сте говорили о главним циљевима нове владе. Један од најважнијих је успостављање бољих односа између Србије и Црне Горе. Истовремено, треба израдити нову платформу о редефинисању односа између две републике, што подразумева и договор о такозованим уставним елементима заједничке федерације. Када ћете почети разговоре и са званичном влашћу Црне Горе, која баш није наклоњена идеји о заједничкој држави?

– Ми прво треба да приведемо крају ове разговоре између ДОС-а и коалиције „Заједно за Југославију”. Треба да утврдимо основне обрисе будућег уставног решења, уставне обрисе који су на неки начин назначени пре пет— шест месеци, када је закључено да Савезна Република Југославија може опстати уколико се односи у савезној држави преуреде на такав начин да добијемо федерацију која би била минимална, али која би функционисала као савезна држава, која би препуштала велики степен овлашћења и одговорности обема републикама, и Србији и Црној Гори, али којом би се обезбедило да савезна држава буде истовремено ефикасна и функционална.

Неке измене у тој платформи су, у међувремену, већ учињене. Оно што је битно јесте да се ишло правцем очувања заједничке државе, али на такав начин да она буде прихватљива за обе федералне јединице, за све грађане. Та прихватљивост произилази из чињенице да постоји неколико важних функција – спољни послови, одбрана, монетарна политика, људска права, комуникације, саобраћај – које су, по природи ствари, везане за савезну државу, а у свему другом су републике самосталне. Једно такво решење представљало би и новину  у свету федералних држава.

Могу себи да дам слободу да то кажем, јер је исто тако први федерални облик створен на један врло прагматичан начин, не из главе, већ полазећи од политичке реалности, крајем 18. века у Сједињеним Америчким Државама.

Проглашење америчког устава 1787. године у Вашингтону

Тада су творци америчког устава пошли од настојања да истовремено заштите права државних чланица и, с друге стране, учине савезну државу ефикасном. Тако и у промењеним околностима на почетку овог века Србија и Црна Гора траже једно такво решење. Да се опет позовем на формулу коју су употребљавали амерички уставотворци. У тражењу једног савршенијег савеза између Србије и Црне Горе, савршенијег утолико што би био ефикасан, када је реч о споју савезних функција, а са друге стране би омогућавао велике слободе, или како се то пре два века говорило, права држава чланица Србије и Црне Горе.

……………….

Тајно, кроз прозор

Врата „Политике” јуче су, после више од деценије, била широм отворена Војиславу Коштуници, председнику Југославије.

У њу није могао ни буквално да уђе, а са страница листова на њега су одапињане отровне стреле са порукама о издаји Срба и Србије.Истини за вољу, улазио је Коштуница, са професором Драгољубом Мићуновићем и Зораном Ђинђићем у зграду „Политике”, али тајно, кроз прозор у приземљу из Цетињске улице, у редакцију издања „International weekly“ , чији је уредник тада, почетком деведесетих, био управо садашњи в.д. главног и одговорног уредника нашег листа (Војин Партонић).

Са младим новинарима те ре-дакције, од којих су данас многи угледни и познати новинари и уредници, до дубоко у ноћ вођене су занимљиве политичке расправе о демократији и слободи штампе.

…………………………….

Ми смо на путу да нађемо једно такво решење, добро и за Србију и за Црну Гору, уверен сам, за све грађане Србије и Црне Горе, али и за мир и стабилност, у региону. Јер, свако прекрајање граница на овим просторима, поготово у ситуацији великих искушења којима је изложена Македонија у овом тренутку, свако прекрајање граница било би преседан и позив на нове радикалне потезе, нове резове на овом иначе, врло, врло осетљивом простору.

Мислим да ће једно овакво решење бити прихваћено и од оног дела Црне Горе који у овом тренутку није директније укључен у расправу. Значи, такво решење треба да буде прихватљиво и за владајућу коалицију „Побједа је Црне Горе”. Тим пре што се Црна Гора на изборима 22. априла поделила и што једно такво решење, у условима када се од данас до сутра може мењати однос између нечег што је већина и мањина у Црној Гори, може бити прихватљиво и за једну и за другу Црну Гору.

  • Какав је став званичне Црне Горе о предлогу који сте нам изложили? С друге стране, можете ли нам рећи какав је став међународне заједнице према оваквом моделу будуће федерације?

– Став међународне заједнице према једном оваквом моделу организовања државе, које би било прихватљиво и за Србију и за Црну Гору, више је него позитиван. Дакле, у више наврата, међународна заједница је, при томе мислим на Европску унију и на Сједињене Америчке Државе, и на Руску Федерацију и на друге велике утицајне земље у свету, подржавала је један овакав облик преуређења заједничке државе, наравно не у појединостима, али јесте основни правац у којем би се, уз редефинисање односа у  федерацији, тежило томе да постоји један међународно правни субјективитет

кад је реч о  Југославији, или тачније речено, да Југославија има једно представништво, а не два у Уједињеним нацијама. То је нешто што преовлађује и кад је реч о међународној заједници и њеним институционалним чиниоцима.

У Црној Гори се, као што је добро познато, до сада много говорило о два представништва у Уједињеним нацијама, о две столице у Уједињеним нацијама, о Србији и Црној Гори као посебним  ентитетима у Организацији уједињених нација, које би затим ступиле у некакав савез као две суверене државе. То је, поновићу, тек само један део Црне Горе, једна, да будем потпуно објективан, танка већина у Црној Гори која сутра може  постати  мањина.  Можда  је управо та чињеница нешто што ће утицати  – и уверен сам да ће утицати – да то што је у овом тренутку већинско, али веома ограничено већинско расположење у Црној Гори у прилог претварању Савезне јРепублике Југославије у савез суверених држава једноставно устукне пред једним решењем које је дугорочно гледано боље, прихватљивије за односе не само у СР Југославији, већ и за односе на Балкану уопште.

Ко држи Превлаку контролише улаз у залив Боке Которске

За питање Превлаке битно и мишљење Војске

  • Дуго није било седнице Врховног савета одбране. Када планирате да је одржите и да ли ће се на њој озбиљније разговарати о реформи Војске и кадровским променама?

– То је веома важно питање и свакако доста брзо мора да буде одржана седница Врховног савета одбране. Под притиском догађаја, искушења којима смо сви били изоложени, много шта од онога што је о нешто што би ваљало урадити није учињено. Ја бих подсетио само на једну чињеницу; све до сада одржане седнице о демократским променама у Србији, седнице Врховног савета одбране одржане су у другачијој атмосфери , уз присуство у оба случаја председ-  ника Црне Горе Мила Ђукановића. Једна седница је одржана у Подгорици, а једна у Београду. На једној од тих седница нека од деликатних питања везаних за односе између државе и Војске Јутославије, између Црне Горе и Војске Југославије, у једној крајње толерантној и конструктивној атмосфери са обе стране, и председника Ђукановића и представника Војске Јутославије, успешно су решена !

Слика која много говори- Мило Ђукановић: Од првог дана против заједничке државе Србије и Црне Горе

Сада би требало рачунати са још једном седницом Врховног савета одбране  због многих проблема који су се у међувремену појавили. Навешћу само један. Изручење бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића , има много импликација, од којих је једна – страх у врховима Војске  Југославије, кад је реч о судбини професионалних официра имајући у виду учешће у ратовима који су се водили на овим просторима.

О свему томе треба поразговарати на Врховном савету одбране. Затим, ту су нека друга питања која се отварају: и реорганизација, односно модернизација Војске, а решавање тог питања на неки начин је закочено због редефинисања односа у савезној држави. Ту је, затим, питање које се не може решити без учешћа Војске, без стручног, компетентног мишљења Војске Југославије – питање Превлаке. Дакле, има неколико питања која апсолутно захтевају да буду размотрена на седници Врховног савета одбране и она ће врло брзо бити одржана.

  • Молио бих Вас да нешто кажете, пошто то изазива велико незадовољство у јавности, о спорим кадровским променама у савезним институцијама – тужилаштву, Уставном суду и Врховном суду.

– Да будем потпуно отворен: те споре кадровске промене могу да објасним, али не могу да их до краја оправдам. Ако покушам да пронађем неко оправдање, онда га, наравно, тражим у свим тим проблемима с којима смо били суочени, у чињеници да је један број савезних правосудних институција, на неки начин, мање делатан и мање ангажован, с обзиром на то да се највећи део овлашћења у овој области, кад је о правосуђу реч, налази у републикама. Али, то, наравно, не оправдава до краја чињеницу зашто до ових промена није дошло. Тај проблем је уочен приликом отварања питања уредбе о сарадњи са Хашким судом пред Савезним уставним судом, и у једном кратком, догледном раздобљу, та питања би ваљало да буду решена. Међутим, опет се враћам на нешто што заиста не треба схватити као изговор.

Генерали Војске Југославије: Лазаревић и Павковић

Што се тиче многих од ових промена, било да је реч о модернизацији, трансформацији Војске Југославије или о овим кадровским променама у савезним правосудним институцијама, при чему мислим на тужилаштво и Савезни уставни суд, ми смо на неки начин блокирани чињеницом да нема учешћа једне од двеју федералних јединица у овим институцијама. Налазимо се у једној деликатној ситуацији: да ли ићи са тим променама и оглушити се о нешто што би требало да буде мишљење, став Црне Горе, односно власти у Црној Гори, или неке од тих кадровских промена одложити док се ствари не реше у федерацији. Тако да је део тих промена одложен, једноставно, због нерешених односа у самој федерацији.

  • – Највише је примедби на то што савезни јавни тужилац и јавно правобранилаштво не раде посао који треба да раде, месеци пролазе. Било је много злоупотреба на савезном нивоу, почев од стамбеног фонда до других малверзација, а по службеној дужности ниједна тужба или кривична пријава није поднета од стране званичних државних органа који су по закону дужни да штите имовину СР Југославије. И ту лежи проблем и то изазива незадовољство, јер људи чекају да се оно што је отето врати држави, да се врати грађанима.

– Да, ту сте у праву, мада је један велики део те кривичне одговорности покривен ангажовањем институција у Републици. Дакле, реч је о Окружном тужилаштву, о судовима који преузимају део одговорности. Међутим, кад је реч о овим имовинским стварима, сигурно је да се налазимо у домену нечега  што је одговорност савезне државе и носилаца правосудних институција савезне државе.

Питање сарадње и даље правно отворено

  • Пажњу јавности заокупља сарадња са Трибуналом у Хагу, око које је било и неспоразума и неслагања међу водећим личностима у савезној и републичкој власти. Како ће се сада, на правно ваљан начин, решити питање са-радње наше земље са Трибуналом у Хагу?

– Ја сам, од почетка, заступао став да се, кад је реч о сарадњи са Хашким судом, морају поставити правни оквири. То је потребно да би се заштитили и суверенитет државе и њено достојанство, али и права и достојанство појединца. Чини ми се, у том погледу, да је бољи било какав правни основ од никаквог правног основа, мада и ту као правник помало застајем. Сигурно да би најбоље било једно решење које би отклонило сметње у самом уставном поретку кад је реч о изручењима. Ту постоје одређене тешкоће. Али, ти проблеми су могли да буду решени одговарајућим законима о сарадњи са Хашким судом, по мени пре свега савезним законом. Није било спремности да се такво једно решење прихвати, није било спремности да се прихвати једно компромисно решење које би омогућило да део надлежности буде покривен савезним законом, а део републичким законом.

Хашки Суд није испунио своју мисију дељења правде: био је пристрасан
  • Мислите на Уредбу?

– Не. Мислим на један покушај, у једном тренутку, да се та надлеж-ност, кад је реч о сарадњи са Хашким судом, подели између република. То је био предлог Социјалистичке народне партије – да се један део сарадње са Хашким судом у вези са екстрадицијом стави у надлежност република, а ове друге, општије ствари регулишу савезним законом. Дакле, ни ту није постигнут договор. Није било спремности да републике, да Република Србија доношењем једног закона преузме на себе одговорност, што би се могло политички оправдати ситуацијом у којој се земља, тачније федерација, налази. Према томе, и у овој се ствари, док се не отклоне сметње у функционисању Федерације, могло ићи на решење но којем би Република Србија донела закон о сарадњи са Хашким судом. На крају крајева, дошло се до једне уредбе о сарадњи , која опет, у случају Милошевићевевог  изручења није поштована, тако да смо направили један крут, дошли смо поново на почетак. Поново смо отворили питање правног  основа  сарадње са Хашким судом. Ма колико та сарадња била болна, она је истовремено неизбежна и за државу и за појединце. Боље је да буде правно утемељена. И онда, још, постоји нешто што је пропуштено у протеклих неколико месеци, а то је да део испитивања одговорности за евентуалне злочине почињене на овим просторима, преузму на себе наше правосудне институције, да се суђења одвијају у земљи, уместо што се одвијају у Хагу. До тога није дошло и, наравно, мислим да ће, макар кад је реч о овом првом, правном основу за сарадњу, па и о неким будућим изручењима, морати поново да се отвори питање у држави, било да је реч о Савезној скупштини, било да је реч о републичкој.

  • Поменули сте могућност суђења пред нашим судовима. Дуго се већ води полемика да ли су наши судови способна да суде, а ако јесу, зашто не суде, ако имају аргументе?

– Сигурно је да постоји много тога што треба да се мења у раду наших судова, и сигурно је једна од кључних институција у тој демократској транзицији, преласку државе из недемократије у демократију, судство и само суђење. Заправо, ми најчешће говоримо о штампи, о њеној улози, говоримо о политичким странкама, о парламентима, а превиђамо нешто што је веома важно за тај период транзиције, а то је правосуђе. Јер, кад излазите из једног временског периода, који је трајао неколико деценија, у којима је било свега сем правде, тада правосуђе постаје веома важно за тај прелазак у демократију.

Коштуница је од првог дана имао и исказивао резерве према Хашком суду

Утолико су судске институције веома важне. Оне су, наравно, биле корумпиране, оне су биле под великим утицајем бивше владајуће коалиције у земљи, судије су биране по начелима политичке подобности, а не по начелима стручности. Уверен сам да су судови, уз све мане и све материјалне тешкоће, заиста велике, кроз које пролазе, ипак у стању да се понесу са тим изазовом суђења у земљи. Мислим да се неоправдано наши судови потцењују, а да се с друге стране. опет, прецењује један једини Хашки суд.

  • По чему је Хашки суд доказао компетентност у суђењу кад је реч о злочинима почиње-ним на просторима бивше Југославије?

– Он је, пре свега, демонстрирао своју пристрасност у одабиру оних којима се до сада судило. Поновићу, већина их је из Савезне Републике Југославије и из Републике Српске, већина из политичког и војног вођства, самог врха југословенске и српске политичке и војне елите. На другој страни нема уопште одговорних, чак ни сада после изручења Слободана Милошевића. Када је покренуто питање одговорности у Хрватској, видимо  да се ствари крећу око једног броја војних старешина, али не и оних који су најодговорнији.

Зна се, ако би Хашки суд примењивао једно исто правило, наиме, ако би у истим или сличним случајевима делио правду на исти начин, онда би та правда морала погодити сам војни врх и сам политички врх, а тога нема. Хашки суд је, у том погледу, показао своје недостатке. Показао их је и у једном другом погледу, утолико што процеси пред тим судом трају бесконачно дуто, што Хашки суд и хашки истражитељи, и тужиоци, и судије неретко говоре о томе да им недостају докази. На крају крајева, то је нешто што озбиљно треба узети у разматрање.

Просто, сматрам да наши судови нису савршени, али далеко од тога да то јесте Хашки суд. Мислим да је за једну земљу, која је закорачила у демократске промене, веома важно да се сви чиниоци у земљи са тим демократским изазовом понесу. Не само Скупштина, не само посланици, чланови владе, већ и сами судови. Оног тренутка када неко други почне да кроји нашу судбину, па било то и судство, ми се налазимо на једном терену где нисмо сами у стању да решавамо неке задатке, а демократија пре свега то од нас тражи. Мислим да се греши када се каже да наши судови не могу да решавају многе од ових случајева који ће се наћи пред Хашким судом или су већ сада пред њим.

  • Откад коалиција ДОС постоји јављају се неспоразуми, што је и нормално, јер је састављена од странака које су на левици, центру и десници. Први пут појавила су се озбиљна размимоилажења око захтева за оставком Павковића и око испоручивања Милошевића, и

око неких других ствари и незадовољства радом владе, и то не само једне странке. Незадовољни досадашњим радом у посланичким клубовима, одлучили сте на Председништву Демократске странке Србије да, у оквиру ДОС-а, формирате сопствене посланичке клубове, на општинском, покрајинском, републичком и савезном нивоу. Зашто?

– Мислим да одлука Демократске странке Србије не треба да представља изненађење и да неће представљати изненађење ако се вратимо у период пре избора од 24. септембра, када је било потпуно јасно да ДОС представља коалицију странака које се по много чему разликују. Те разлике су временом постајале веће и захтевале су, макар када је реч о скупштинама, а сада већ видимо да није реч само о ДСС-у него и о другим странкама, посебан, а не заједнички наступ. Да тих разлика није било ми бисмо имали заправо само једну политичку странку која би се супротставила социјалистима. Реч је о коалицији, а ми смо већ тада истакли да је снага ДОС-а у његовој различитости. Мислимо да је за демократске промене у Србији постојала потреба да се разлике још више истакну, дозирајући, наравно, те разлике и начин на које се он артикулише због формирања посебних посланичких и одборничких група.

Неминовност избора

  • Обећали сте, јер сте тада то сматрали потребним, нове изборе. Да ли и сада тако мислите и када би се они могли очекивати?

– Говорећи о изборима, ја нисам заправо изнео никакво полтичко обећање, него нешто што је неминовна политичка логика. Расплет у југословенској федерацији захтева нове изборе. Расплет у југословенској федерацији захтеваће за извесно време нове изборе и у Србији.

Било да федерација опстане, или да нестане, постављаће се питање нових избора у Србији. У случају да сачувамо, у шта чврсто верујем, савезну државу, природно је да ће у једном тренутку највиши закон, Устав Србије, морати да се усагласи са савезним уставом и природно је да ће Србија морати да добије један устав различит од Милошевићевог устава из деведесете године и да ће се по том уставу, када дође до њега, морати да се обаве неки нови избори за нека нова тела. То је потпуно неминовно. Не можемо, једноставно, себи везати руке за још неколико година тиме да се у Србији влада по Милошевићевом уставу из деведесете године. Дакле, ради се о једној неминовности.

  • Велико је незадовољство јавности због спорог откривања злоупотреба у привреди, пљачки челника бившег режима. Као председник државе, да ли сматрате да су надлежни правосудни и органи гоњења ефикасни у том послу? Грађани то очекују и њима је то, уосталом, ДОС обећао на изборима.

– Са утврђивањем, исправљањем неправди се почело, мада се у томе иде спорије него што би требало да буде. Спорије вероватно због  нечега што би се мог ло назвати субјективним слаботима судства, тужилаштва, полиције, али и због нечег другог – због количине неправди. Дакле, кад погледамо о којим се ту облицима корупције, криминала ради, колико тога се накупило не само у протеклих десет година, на шта се најчешће мисли, него и ју претходном периоду, колико неправди из више од последњих пола века треба исправити, онда постаје јасно, у ствари, колико то није лако постићи у једном краћем времену. Поготову утолико што демократске снаге у Србији и СР Југославији имају, пре свега, у свом пројекту нешто што је веома позитивно. То позитивно су законодавне промене, реформе, усаглашавање са нечим што су стандарди у Европи и свету.

То је, по мени, тек први део посла. Наравно, да би се то постигло, не може се прећи преко свих облика корупције којих је до сада било. Не може се прећи стога што ће се корупција, ако јој се не стане на врат, и даље ширити. Живели смо у једној исквареној, корумпираној, партијској држави, или у једној комбинацији партијске и мафијашке државе, и није лако изаћи с тим на крај. Али, истовремено, то је веома важно зато што би нам се могло десити да се једног од ова два зла ослободимо, а то је партијска држава и партијски монопол, али да западнемо, попут неких јужноамеричких држава, у нешто што је оличење мафијашке државе. То је велики посао. У њему се није доста одмакло, није се закуцало на права врата, или су кривци траже и тамо где их нема, или у онима који су мање криви. Међутим, сигурно је да је и то претпоставка суштинеких демократских промена у Србији.

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Ректорка Поповић егзекутор и манипулатор

Јово

Књига о Сребреници је документ непроцењиве вредности

Prenosimo

Русија преузела контролу над рудама у Украјини вредним око 12 хиљада милијарди долара

Славко
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x