Без плана развоја уговор споран

ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ“: КАКО ЈЕ ПРОДАТ ДЕО ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ” (4)

 

  • Слободан Радовановић, недавно смењени директор Дирекције за стратегију и развој „Телекома”, тврди да уговор о продаји овог предузећа не вреди ако нема десетогодишњег плана развоја. –
  • Зашто предузеће пропада. –
  • Улога Ђованија Гарауа, заменика директора. –
  • Поклањамо ли Грцима и Италијанима 300 милиона немачких марака

Пишу: Г. Волф  и Ј. Вукелић

недеља 8. април 2001.

Уговор о приватизацији и продаји дела „Телекома Србије” се не поштује јер нема плана развоја који је морао бити донесен. Такође, наши грађани уложили су од 1997. у развој телефонске мреже око 300 милиона немачких марака и поставља се питање да ли се овај новац сматра докапитализацијом овог предузећа. Исто тако, итали-ански партнер преусмерава улазни међународни телефонски саобраћај преко „Телекома Италије” и то наплаћује на наш рачун. О овоме за наш лист говори Слободан Радовановић, смењени директор Дирекције за стратегију и развој. 0 самим преговорима он каже:

Инжењер Слободан Радовановић констатује главне проблеме у раду “Телекома” са страним партнерима

– Фактички, у преговорима је учествовао са свим овлашћењима Милан Беко. Непосредно пре склапања овог великог посла дотадашњи генерални директор ПТТ-а Милорад Јакшић је разрешен дужности. Чињеница је да је, док је он био директор, посао око приватизације дела „Телекома” ишао врло споро и чак је једно време био и прекинут. Доласком новог директора тај посао је кренуо знатно брже. После склапања посла Радовановић је имао прилику да први пут види склопљени утовор о продаји дела „Телекома”. И одмах је, каже, открио крупне недостатке.

Уговор је споран

– Један од најважнијих услова за спровођење свих докумената који су потписани био је да се изради десетогодишњи план развоја „Телекома” и усвоји од стране сва три акционара и морао је бити усвојен одмах по потписивању уговора о купопродаји. С друге стране, у одељку који говори о новој организацији предузећа дата је основна организација која је била прегломазна и неприкладна за „Телеком Србије”. Спровођење овакве организације по споразуму је било обавеза италијанског акционара, а за ту врсту послова и остале услуге под називом „ноу хау” они имају право на три одсто укупног бруто месечног прихода. По тврдњи свих српских директора, долазак италијанских „стручњака” условио је врло брзо да сви послови крену много лошије него до тада.

Нова организација предузећа врло дуго није направљена нити спроведена, сем самог врха „пирамиде” са генералним директором, замеником и 16 директора и осам заменика директора дирекција. Није направљен прецизан опис послова, а без тога овако велика фирма није могла квалитетно и ефикасно да ради. Тај посао ни до данас није урађен до краја и последице су очигледне. За протекле три године и осам месеци због опште опструкције италијанеког акционара и њихових стручњака развој предузећа је успорен.

Неблаговремено усвајање буџета за текућу годину било је стална пракса, недефинисани послови, неразграничене надлежности дирекција изазвале су хаос и анархију у предузећу. А предузеће је пре продаје имало сјајно организоване службе које су функционисале на нивоу озбиљнијих европских оператера. Уз то, запослени су имали врло солидне плате, које су после продаје „Телекома” знатно опале, уместо да порасту!

Човек од поверења Милошевића: Милан Беко у преговорима је учествовао са свим овлашћењима

………………….

Неповољан уговор за „Телеком” 

Сматрам да недавно склопљени уговори за мобилну телефонију нису корисни за „Телеком”. Лицитацијом је требало да се набави опрема која нам треба, а ие директном погодбом. Купљен је софтвер за 500.000 до милион прикључака за мобилну телефонију, а ми тај број корисника већ достижемо. Догодине ћемо морати да купујемо нови! Зашто? Требало је купити софтвер за два до три милиона корисника.

Необјашњиво је да је прошле године Служба за набавке расписала јавни тендер за куповину опреме и сваког учесника је учешће коштало 100.000 ДЕМ. Тендер није окончан, а ми смо кулили опрему. Опрему је чак донела у земљу једна од фирми која је дала најбољу понуду. И та опрема сада стоји негде у Србији, није монтирана м мораће папрено да се плати – око милион марака – каже Радовановић.

………………..

Зато су инжењери, техничари, монтери почели да губе мотивацију за рад и налазили су додатне изворе прихода у приватним пословима, чак и за време радног времена. Све ово утицало је и на пад квалитета услуга. Грађани су то добро осетили и у фиксној и у мобилној телефонији, јер је уграђен мањи број нових централа, практично је мање нових телефонских бројева него што је објективно било могуће, одржавање мреже је ослабило, а отклањање сметњи је постало споро. Мобилна телефонија постала је преоптерећена и у појединим деловима дана корисници не могу да је употребљавају.

Тако смо почели да заостајемо у развоју телекомуникационе мреже са светом и Европом много више него за време санкција! Главни разлог за то је незаинтересованост страних партнера, првенствено Италијана, као да нису дали велики новац за куповину нашег предузећа – истиче Радовановић.

Инжењер Радовановић објашњава да су грађани Србије мимо редовне цене за заснивање претплатничког односа у периоду од продаје „Телекома” уложили више од 300 милиона ВЕМ у заједничку изградњу телефонске мреже у Србији (тачна цифра се може лако добити, јер постоји прецизна документација). Тај новац се мора сматрати као накнадно уложени капитал српске стране у „Телеком”. Према томе, и страни партнери треба да уложе у сразмери 51:29:20 новац како би остали акционари са истим процентима акција од 29, односно 20 одсто. Ако то не желе, тај новац се мора вратити нашој држави. Зашто би наша држава неком после продаје „Телекома” поклањала мираз од 300 и више милиона марака?

Гарау не ужива поверење

 

Страни акционари су од куповине „Телекома” уложили врло мало новца у развој овог предузећа. За развој су коришћена махом средства која су остварена пословањем „Телекома”. Стиче се утисак као да је италијански акционар у већини случајева довео трећеразредне стручњаке за директоре дирекција. Заменик генералног директора и председник Извршног одбора „Телекома” Ђовани Гарау је посебно кобна личност за „Телеком” и за српске телекомуникације. Он се понашао врло некоректно и према српским и грчким директорима дирекција. Чак је тражио уклањање способних кадрова који нису хтели да ћуте. Често се конфликтно понашао, а наређивао као да има 79 одсто акција, а не 29! Грчки представници нису дали сагласност за његов поновни избор у 2000. години. Главни је кривац што ни овако лоша организација за четири године није довршена, што нису усвојени стратешки планови, па је фирма лошија него када је продата.

– Зар то довољно не говори о томе како он ради? Он не ужива поверење и мислим да га је требало давно сменити – констатује Радовановић.

Италијански партнер, који има 29 одсто акција „Телекома Србија” од првог дана убира три одсто из укупног бруто прихода предузећа месечно. Уговором су биле предвиђене и обавезе италијанског партнера по овом основу. Он је требало да своја знања и искуство у виду „ноу хау” пренесе на ново предузеће. Шта то практично значи? Значи да је прво морао да у разумном року постави нову квалитативно бољу организацију предузећа, пропише процедуре тј. правила рада свих служби у предузећу, обучи српске кадрове у технологији и менаџменту а све у циљу бољег и ефикаснијег функционисања предузећа, бржег развоја и увођења нових услута, бржег и квалитетнијег пружања услуга корисницима и веће бриге о корисницима.

Да би се све ово постигло предвиђено је да се за то донесе посебан план. План није донет ни до данас. У предузећу је све већи нерад, материјални и финансијски резулта-и далеко испод очекиваних и могућих, саобраћај се све лошије одвија, претплатници све незадовољнији па и сами радници на свим нивоима су незадовољни. На име новог неурађеног посла (италијанском акционару) требало је платити до сада око 110 милиона ДЕМ. Плаћено је свега око 30 а за око 80 милиона стоји обавеза да се измири. Ако се овоме дода да су представници италијанског акционара кочили доношење десетогодишњег плана развоја, који је био услов да потписана документа о купопродаји ступе на снагу, да су кочили усвајање стратешких планова развоја предузећа јасно је да је постојала намерна опструкција рада предузећа.

………………….

Имамо генијалне лопове 

У ДирекциЈи за мвђународне послова откривена је пре извесног времена не-вероватно „вешта” кра^а. Наиме, група радника „Телекома” наместила је у Јед-ној соби, у једном столу компЈутер који је слао „фалш” сигиале – саобраћај у Америну као кад неко разговара са Аме-рииом. Тако смо ми морали да плаћамо те астрономске рачуне некој фирми у Америци за нелостоЈвће разговоре. Ло-лови су ухваћани и кажњени, али су се претходно добро обогатили послуЈући са америчким партнером на штету свог предузећа.

………….

По информацијама из дирекције за међународне послове у овој дирекцији постоје озбиљни проблеми у функционисању. Наводно, постоје појаве да наш партнер из Италије међународни саобраћај друтих оператера усмерава преко „Телекома Италија” у Србију и тако Италијани узимају „кајмак” и зарађују на наш рачун.

Српска телекомуникациона индустрија због овако лошег рада „Телекома” и због сталне опструкције италијанског акционара и његових представника који су имали и до 30.000 ДЕМ месечну плату, у последње четири године је пред потпуним колапсом. Наше фирме „Пупин”, „Ирител”, „Електронска индустрија”, „ВФ” пропадају, а имале су до продаје „Телекома” одлично пословање. И инсталатерско-монтажна предузећа дошла су у незавидан положај, јер немају посла.

Планирано је да ћемо за десетак година, од 1997. до 2007. године у Србији имати 44 телефона на 100 становника. Али, како план развоја није начињен и како нико није имао обавезу да било шта извршава до данас нисмо напредовали. Када је преговарано о продаји „Телекома”, српска страна је знала да је неопходно да као саставни део акционарских докумената мора бити и десетогодишњи план развоја „Телекома”.

Тим документом предвиђено је да у Србији за 10 година буде 40 фиксних телефона на 100 становника и да би по том основу данас у Србији требало бити бар 30, а сада их има свега 25 фиксних телефона.

(Сутра наставак  5: Марија Рашета-Вукосављевић: Шта са вишком од десетак хиљада радника)

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Србија на жртвенику „Зелене Европе“

Gost autor

Позив да посети Србију шеф државе Ватикана још није заслужио

Јово

Колико људи ће се разболети од гранатирања радиоктивном муницијом

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x